Komsička prohibicija: Kako ruski kosmonauti „krijumčare“ alkohol u kosmos

Profesija kosmonauta nije tako romantična kao što se čini sa Zemlje. Ko god je boravio u orbiti reći će vam da je to veoma težak posao gotovo bez slobodnog vremena, i ogroman stres za organizam. Međutim, Rusi ni u kosmosu ne mogu bez praznika i sedeljki sa prijateljima uz „dobru čašicu“.

Prva „vatrena voda“ odneta je u kosmos 1971. godine na orbitalnu stanicu „Saljut 7“. Jednom astronautu je rođendan padao za vreme njegovog boravka u orbiti pa su mu prijatelji mehaničari još pre starta „uručili poklon“ – sakrili su flašu jermenskog konjaka u manžetnu od aparata za merenje pritiska.

Kasnije su specijalne komisije na različitim stanicama pronašle desetine skrivenih mesta u kojima se čuvao alkohol. To ne negiraju ni funkcioneri. Na primer, kopredsednik glavne komisije za odabir kosmonauta Vjačeslav Rogožnjikov priznaje da gotovo svi kosmonauti imaju takva „skrivena mesta“. „Ne znam kako, ali alkohol se pojavljuje, iako je to strogo zabranjeno“.

Kosmička stanica „Saljut“ / RIA Novosti

Konjak oko stomaka

Rogožnjikov verovatno ne govori sve što zna. Još je heroj Sovjetskog Saveza kosmonaut Igor Volk opisao shemu neprimetnog unošenja u kosmički brod svega što je kosmonautu potrebno. On je pre leta na brodu „Sojuz“ 1984. godine kupio konjak i dve kofe usoljenih krastavaca, u Rusiji omiljene zakuske uz piće.

„Ne može se poneti više tereta od težine za koju je centrirano sedište u brodu“, kaže on. „Ali smo moj partner Vladimir Džanibekov i ja smislili način: nedelju dana pre starta nismo jeli ništa osim čaja i hleba pa smo smršali 1,5-2 kilograma i onda smo alkohol dobro rasporedili u kese od celofana. A kada su nas oblačili, sve su nam to stavili ispod skafandera. Tako sam startovao sa usoljenim krastavcima oko stomaka“.

Alkohol su uneli u dokumentaciji kosmičkog broda. „To je jedna debela fascikla. Skine se omot, i ispod njega se umesto stranica uglavi ambalaža. Može da stane oko litar i po. Glavni zadatak je da se ne čuje bućkanje“.

Igor Volk / Aleksandar Moklecov/RIA Novosti

Nedavno preminuli kosmonaut Georgij Grečko, koji je u kosmosu proveo 134 dana 20 časova 32 minute i 58 sekundi, opisao je drugu, složeniju shemu. U orbiti svakoga dana moraju da se rade vežbe bar po dva sata dnevno da bi se izbegla atrofija mišića. Zbog toga u kosmičk brodu postoje specijalni kostimi sa ugrađenim mehanizmima koji primoravaju mišiće da rade u bestežinskom stanju. U njima su kosmonauti čuvali svoje „zlatne rezerve“ alkohola.

„Jednom smo u kostimu za fiskulturu našli flašu od litar i po sa natpisom ’Эleuterokokk B’ (prirodno sredstvo za podizanje tonusa)“, pričao je Grečko. „Međutim, kada smo otvorili flašu shvatili smo da je unutra konjak! Izračunali smo da svakog dana pre spavanja možemo da popijemo po 8,5 grama. Međutim, uspeli smo da popijemo samo polovinu flaše. Ostalo nismo mogli da ’dohvatimo’. Tečnost u bestežinskom stanju ima nultu težinu, kao i vazduh, i zbog toga ne izlazi iz flaše. A ako se istisne, samo se pomeša sa vazduhom i pravi penu. Zato smo polovinu flaše morali ostaviti na isto mesto gde smo je i našli. Bili smo veoma iznenađeni kada su se kosmonauti posle nas vratili na Zemlju i ispričali da su popili sav konjak! Oni su našli rešenje: jedan bi se podizao do tavanice i uzimao flašu u zube, a drugi bi ga udario odozgo po glavi. Od tog udarca se ovaj prvi spuštao naniže, a alkohol u flaši mu se po inerciji prelivao u usta. Zatim bi se zamenili. Oni su kasnije tim povodom govorili da ’nije dovoljno biti visoko obrazovan, treba imati i osrednji kliker’“.

Svemirska hrana ekspedicije na MSS 28/29 / Roskosmos

Najbolji sedativ

U Rusiji je zvanično zabranjen alkohol u kosmosu, ali mnogi astronauti smatraju da je ta zabrana štetna. Aleksandar Lazutkin je u orbiti proveo 184 dana. On otvoreno kaže: „Jednom se zbog vanredne situacije na stanici promenio sastav vazduha u komorama. Čak su i lekari u Centru za upravljanje letovima preporučili malo alkohola kako bi se neutralizovali štetni faktori“.

Nešto slično priča i dvostruki heroj Sovjetskog Saveza Valerij Rjumin. „Svi koji su leteli u kosmos potvrdiće da gutljaj konjaka tamo ublažava napetost i dejstvuje blagotvorno na organizam. I ja sam pre poletanja kupio 12 flaša jermenskog konjaka. Rasporedio sam ga u plastične kese sa čepom koji se zavrće. Najteže je poneti kese u kosmos, tj. proći sa njima kroz mnogobrojne kontrole. Ja sam zajedno sa inženjerom zaduženim za svemirsku stanicu vodio brigu o njoj još u fabričkim pogonima, i tu priliku sam iskoristio. Na nekoliko skrivenih mesta sam rasporedio 6 litara. Nije tako mnogo ako se ima u vidu da smo planirali šestomesečni boravak u kosmosu tokom kojeg su na stanicu stigle još dve ekspedicije, tj. još šest kosmonauta. Naravno, gostoprimljivi domaćini su priredili gostima prazničnu večeru, a mali gutljaj konjaka je dobio naziv ’buljka’. To je svega 20 grama. Na Zemlji je to sitnica, a u kosmosu je čarobni eliksir. Na primer, ako je dan bio težak, a sutra predstoji neki složeni eksperiment, onda uđemo u vreće za spavanje, ali nikako ne možemo zaspati. Tada spasava ’buljka’. Ona se pije polako: u ustima se drži na jeziku, a zatim se polako guta. Čitav proces traje desetak minuta. Ta mizerna količina alkohola u kosmosu dejstvuje fantastično: smiruje i ublažava napetost. Na taj način brzo zaspimo i ujutru ustajemo bodri. To je daleko bolje od sedativa na koje se organizam brzo navikava. Opšte je mišljenje da je u kosmosu najbolje piti jermenski konjak. Ubeđen sam da treba ozakoniti korišćenje alkohola u manjim dozama u kosmosu, na primer, umesto sedativa“.

Ekspedicija na MSS 28/29 / Roskosmos

Čaša o pod

Međutim, za kosmonaute koji vole da „skidaju stres“ najveći problemi nastaju kada se vrate kući. Gotovo svi oni kažu da je veoma teško osloboditi se navike „ostavljanja“ predmeta u vazduhu. „I sa mnom je tako bilo“, kaže Pavel Vinogradov koji je sedam puta izlazio u otvoreni kosmos. „Kada sam se prvi put vratio iz kosmosa zamolio sam ženu da mi donese čašu vode. Čim sam popio, bez ikakvih zadnjih misli sam pustio čašu u vazduh, ne razmišljajući o tome da će ona pasti“.

Jevgenij Levkovič,
Ruska reč