Maksim Sokolov: Prevoz tereta na Severnom morskom putu 2016. uvećan za 40%

U očekivanju Međunarodnog arktičkog foruma, koji će se održati 29-30. marta u Arhangelsku, ministar saobraćaja Rusije Maksim Sokolov govori u intervjuu za „Rusku reč“ o planovima razvoja Severnog morskog puta, o brzoj železničkoj magistrali Moskva – Kazanj, angažovanju kompanije RŽD u Srbiji i drugim balkanskim zemljama, koridoru „Moskva – Peking“ i novim ledolomcima.

Ruska reč: Na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku kompanije iz Južne Koreje i Japana su ispoljile ogromno interesovanje za Severni morski put. Kada je planirano da projekat proradi punim kapacitetom? U kojoj fazi je on u ovom trenutku?

Maksim Sokolov: Mi smo pripremili kompleksan projekat razvoja Severnog morskog puta u okviru koga se sada intenzivno modernizuju morske luke. Tim putem je u 2016. godini prevezeno ukupno oko 7,5 miliona tona tereta, tj. skoro 40% više nego u prethodnoj godini, što je veoma značajan rast. Sada se tim putem uglavnom izvoze prirodna bogatstva iz Arktičke zone i na Krajnji sever se prevoze proizvodi neophodni za život.

Na primer, do 2020. godine je planirano da se iz Obskog zaliva izveze 16,5 miliona tona tečnog prirodnog gasa i oko 2 miliona tona kondenzata prirodnog gasa zahvaljujući realizaciji 3. faze projekta „Jamal TPG“. Pored toga, očekuje se da će se zahvaljujući projektu kompanije „Gazprom neftь“ vezanom za industrijalizaciju Novoportovskog nalazišta formirati godišnji obim od 8,5 miliona tona sirove nafte. U tom slučaju će prevoz tereta Severnim morskim putem znatno porasti tokom 2017. godine.

Za protekle dve godine smo porinuli jedan od najmoćnijih ledolomaca na svetu, „Viktor Černomirdin“, snage 25 mW, dva dizel-električna ledolomca „Murmansk“ i „Vladivostok“ snage 16 mW i ledolomac „Novorosijsk“. Takvi ledolomci mogu da probijaju led debeo 1,5 metara.

U dotičnoj akvatoriji je u funkciji ukupno osam ledolomaca – četiri dizel-električna i četiri na nuklearni pogon. Razmatramo i mogućnost da do 2025. godine izgradimo dva univerzalna nuklearna ledolomca projekta 22220 i glavni nuklearni ledolomac snage 110 mW.

Tokom proteklih nekoliko godina smo mnogo uradili na otklanjanju mogućih naftnih mrlja i osiguranju bezbedne plovidbe brodova Severnim morskim putem. Te probleme reguliše Polarni zakonik koji je stupio na snagu 1. januara zajedno sa pravilima koja važe za brodove u vodama Severnog morskog puta.

Fotografija: Vladimir Astapkovič/RIA Novosti

Ruska reč: I pored obećanih kineskih investicija i interesovanja koje su ispoljili Siemens i Deutsche Bank, izgradnja brze železničke magistrale Moskva – Kazanj je odložena. Postoji li jasna predstava o tome kada će projekat početi da se realizuje? Kakvi se još projekti sada razmatraju u vezi sa izgradnjom brzih magistrala u pravcu drugih regiona Rusije?

M.S.: I sada se vode pregovori sa kineskim, nemačkim i drugim partnerima, a sam projekat je u fazi praktične realizacije. Kompanija RŽD planira da već u maju ili junu 2017. godine završi projektovanje brze železničke magistrale Moskva – Kazanj.

Već je sprovedena resorna ekspertiza projektne dokumentacije RŽD na nizu deonica (Železnodorožni – Vladimir) Pored toga, dobijen je pozitivan zaključak revizije tehnologija i cena koju je sprovela kompanija Ernst & Young za deonicu Moskva – Nižnji Novgorod.

Nisu u pitanju samo deonice nove železničke pruge, nego tehnološke inovacije i nova rešenja na kojima radi preko 50 ruskih projektnih institucija. To je pravi izazov za ruske inženjere sa kojim oni uspešno izlaze na kraj.

Ruska reč: Sada se u medijima dosta govori o železničkoj trasi Novog puta svile kojim teretni vozovi iz Kine idu u Evropu preko Rusije. Tranzit teretnih vozova kroz Rusiju povećan je 2016. godine za 36%. Da li je planirano da se tranzit još uveća i imamo li dovoljno kapaciteta za to?

M.S.: Mi računamo da će budući transportni koridor Novog puta svile biti iskorišćen za ubrzanu dostavu tereta.

Svake godine velikom brzinom raste elektronska trgovina između zemalja Azije i Evrope, uključujući i Rusiju. To je ključni pokretač veće potražnje za brzim prevozom robe. Rusija ima sve preduslove za prebacivanje jednog dela transporta robe kupljene u internet-prodavnicama sa pomorskog i vazdušnog saobraćaja na kopnene trase evroazijskog kontinenta.

Da bi se ti ciljevi dostigli potrebno je, između ostalog, obezbediti stvaranje Evroazijskog koridora brzih pruga „Moskva – Peking“ i njegove eksperimentalne deonice na liniji Moskva – Kazanj.Sada proučavamo model finansiranja ovog projekta i investiranja u njega, a takođe organizaciono-pravnu shemu i odgovarajuće zakonske norme, kao i pitanja lokalizacije tehnologija i proizvodnje, i isporuke vagona i opreme. U ovom trenutku su postignuti važni dogovori vezani za lokalizaciju proizvodnje železničkog voznog parka.

Ministar transporta RF Maksim Sokolov / Maksim Blinov/RIA Novosti

Ruska reč: Početkom 2017. godine je RŽD najavio planove vezane za Balkansko poluostrvo, a u prvom polugođu ruski gigant planira da otkupi procenat akcija srpske kompanije koja se bavi održavanjem železničke infrastrukture. Ujedno odgovarajuće strukture ruske kompanije nameravaju da osnuju zajedničko preduzeće u Grčkoj koje će se baviti železničkim saobraćajem. Zašto je Rusija zainteresovana za transportnu infrastrukturu zemalja Balkanskog poluostrva?

M.S.: Imajući u vidu ozbiljne planove i potrebe za razvojem transportne infrastrukture u balkanskom regionu, možemo konstatovati da holding RŽD poseduje potrebne kompetencije i spreman je za zajednički rad na Balkanu. Sada RŽD uspešno realizuje infrastrukturni projekat u Srbiji vezan za rekonstrukciju postojećih železničkih pruga i izgradnju novih linija. Pre roka je okončana isporuka kompozicija sa lokomotivama na dizel gorivo ruske proizvodnje kako bi se obezbedio putnički saobraćaj na teritoriji Srbije.

U januaru su ruska kompanija „RŽD-Internešnl“ i grčka ERGOSE potpisale Memorandum o razumevanju koji predviđa saradnju u realizaciji projekata vezanih za izgradnju i modernizaciju železničke infrastrukture, kao i za izvođenje projektno-konstruktorskih radova i konsalting usluge.

Ruska reč: Zašto auto-put Moskva – Sankt Peterburg M11 neće biti završen do početka Svetskog fudbalskog prvenstva 2018. godine i zašto će putarina biti skuplja od karte za „Sapsan“? 

M.S.: Odmah da kažem da M-11 nije objekat koji treba da obezbedi saobraćajnu logistiku Svetskog prvenstva u fudbalu, i zato izgradnja ovog auto-puta nije na spisku infrastrukturnih projekata čija realizacija mora biti obezbeđena do početka mundijala.

Ta saobraćajnica je namenjena širokom krugu korisnika, kao i tranzitnim teretnim tokovima. Postojeći auto-put M-10 je jedan od najopterećenijih u celoj zemlji, a uz to prolazi kroz desetine naselja. M-11 ima za cilj da rastereti auto-put M-10.

Što se tiče poređenja sa cenom karte za „Sapsan“, u ovom slučaju cena karte nije pokazatelj, jer automobilom po pravilu putuje najmanje dvoje ljudi, a to je već jeftinije nego voz. A ako je u pitanju porodično putovanje, onda će ono znatno manje koštati od putovanja vozom.

Kira Jegorova,
Ruska reč