Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 06.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 06.03.
 

Novinari u Kominternovu pod artiljerijskom vatrom kijevskih snaga

Pregled napada kijevskih snaga na LNR

Jasinovata - posledice granatiranja

Razgovor sa vojnikom DNR na aerodromu u Donjecku

Kijevske snage 2.483 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata  2.483 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Dolomitnoe i Ozrenovku u okolini Gorlovke, Elenovku, Aleksandrovku i Staromihajlovku u okolini Donjecka, Spartak, Vasiljevku i Krutu Balku u okolini Jasinovate, Dokučaevsk, kao i naselja Sahanka, Lenjinskoe, Bezimenoe i Kominternovo na jugu DNR. Tokom napada ubijena su dva vojnika DNR a jedan je ranjen. Oštećeno je 19 stambenih objekata.

Kijevske snage ponovo su napale i donjecki rezervoar za vodu. Tom prilikom oštećen je dalekovod, a osoblje je evakuisano.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 29 puta napale pozicije Narodne milicije u području grada Pervomajsk, i naselja Donjeckoe, Molodežnoe, Frunze, Sanžarovka, Veselogorlovka, Anovka, Kalinovo, Kalinovka, Logvinovo, Lozovoe, i spomenika Knezu Igoru.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 06.03.

 


Ukrajina traži da se protiv Rusije uvedu privremene mere jer podržava „terorizam“ - Ukrajina je u okviru saslušanja u Međunarodnom sudu pravde u Hagu zatražila da se protiv Rusije uvedu privremene mere u skladu sa tužbom da Moskva podržava terorizam i snabdeva Ukrajinu naoružanjem, kao i da one budu na snazi dok Tribunal ne donese konačnu odluku.

Saslušanja u Međunarodnom sudu pravde u Hagu su počela nastupom Ukrajine, dok će Rusija svoje argumente predstaviti sutra, u utorak. „Danas stojim pred svetskim sudom da zatražim zaštitu osnovnih ljudskih prava naroda u Ukrajini“, rekla je zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Olena Zerkal.

Kijev tvrdi da je Moskva, navodno, prekršila dve konvencije — o borbi protiv finansiranja terorizma i o likvidaciji bilo kakve forme rasne diskriminacije.

Zerkalova je optužila Rusiju da podržava terorizam i rasnu diskriminaciju, ali i da sprovodi propagandu, subverzije, zastrašivanja, političku korupciju i sajber-napade.

Ona je od suda zatražila da se uvedu privremene mere protiv Moskve u skladu sa tužbom, dok Tribunal ne čuje slučaj u potpunosti, za šta su u nekim slučajevima potrebne godine. Ovaj korak Kijev opravdava time da je neophodno zaštititi civilno društvo od borbenih dejstava.

Istovremeno, profesor sa Univerziteta Jejl Herold Koks, koji je svojevremeno bio savetnik državnog sekretara SAD kada je na toj poziciji bila Hilari Klinton, smatra da ukoliko sud ne uvede te privremene mere, ponovo može doći do slučaja obaranja civilnog aviona, kao što je to bio slučaj sa malezijskim „boingom“.

Mere koje je Kijev predvideo podrazumevaju „obustavu finansijskih transakcija iz Rusije, prekid prebacivanja vojnika i naoružanja u Ukrajinu, ali i transportnih sredstava i opreme grupacijama koje su uključene u terorističke akcije protiv građana Ukrajine“.

Pored toga, zahteva se da se Rusija suzdrži od diskriminacije građana i institucija na Krimu, kao i da se obustavi politički i kulturni pritisak protiv Ukrajinaca na tom poluostrvu, i da se ukinu ograničenja na sprovođenje školske nastave na ukrajinskom jeziku.

Izlaganje Rusije sutra će predstaviti direktor pravnog odseka Ministarstva inostranih poslova Rusije Roman Kolodkin. Pored toga Moskva smatra da Kijev ovim nastoji da protiv Rusije aktivira međunarodne institucije umesto da sedne za pregovarački sto i pokuša da reši već postojeće nesuglasice.

Plotnicki: Priznanjem dokumenata Rusija je rešila mnoge probleme LNR - Kada je Rusija priznala dokumenta Luganske Narodne Republike pomogla je da se reše mnogi problemi njenih stanovnika, izjavio je predsednik republike Igor Plotnicki, prenosi RT.

„Ta odluka rešava mnoga pitanja, daje mnoge odgovore koji su nam bili potrebni oko slanja dece u odmarališta, izdavanja pasoša i tako dalje. Ta odluka Rusije je pre svega socijalne prirode, ali ima i politički naglasak“, kaže Plotnicki.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 18. februara ukaz kojim se na teritoriji Rusije priznaju kao važeći dokumenti izdati od strane vlasti samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR).

Počele isporuke uglja iz DNR i LNR u Rusiju - Rudnici na teritoriji Luganske i Donjecke Narodne Republike u kojima je uvedena spoljna uprava posle prekida isporuka Kijevu počeli su da isporučuju ugalj u Rusiju.

Isporuke uglja na teritoriju Ukrajine su definitivno prekinute, saopštili su Savet ministara DNR i vlada LNR. Kabinet ministara LNR je saopštio da posle ukidanja blokade Kijev teško da će ponovo početi da kupuje ugalj od ovih preduzeća, prenosi „Vzglяd”.

Sad su već počele isporuke iz ovih rudnika u Rusiju , moguća je trgovina sa Krimom.

Spoljna uprava u preduzećima ukrajinske jurisdikcije u DNR i LNR uvedena je na neograničeno vreme zbog neispunjavanja ultimatuma koji su lideri DNR i LNR postavili tražeći da se prekine saobraćajna blokada Donbasa od strane radikalnih ukrajinskih nacionalista.

Ministarstvo Ukrajine koje je ostalo bez uglja iz Donbasa već je na zakonodavnom nivou predložilo da se zabrani nabavka antracita u Rusiji.

Džonson: Rusija vodi sajber rat, da ne pominjemo akcije Rusije u Ukrajini - Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson izjavio je da će u Moskvi govoriti o nepoželjnosti novog „hladnog rata“ i pozvati ruske vlasti da prestanu akcije Rusije za destabilizaciju Balkana.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije najavilo da će ministar Boris Džonson posetiti Moskvu u narednim nedeljama. Ključne teme posete biće bilateralni odnosi, situacija u Siriji i Ukrajini. Poslednji put britanski ministar spoljnih poslova posetio je Rusiju u proleće 2012. godine. Britanska ambasada u Rusiji precizirala je da je Džonsonova poseta zakazana za kraj marta.  

„Važno je da se shvati da sa Rusijom treba sarađivati u bilateralnom režimu. Plašim se da oni vode sajber rat, podrivaju zemlje na Zapadnom Balkanu. Videli ste šta se dešava u Crnoj Gori, a da ne pominjemo akcije Rusije u Ukrajini, koje su potpuno neprihvatljive“, rekao je Džonson novinarima komentarišući teme predstojećih razgovora u Moskvi.

„Oni moraju da se menjaju, moraju da pokažu da im se ponovo može verovati“, rekao je britanski ministar.

Istovremeno, on je dodao da je „važno navesti da nismo u novom ’hladnom ratu‘ sa Rusijom“. „Ni Velika Britanija, ni druge zemlje EU, ni Vašington nemaju želju za novim ’hladnim ratom‘“. Veoma je važno da se pokuša saradnja sa Rusijom, da se shvati njihov stav, promeni njihova politika i da im se pomogne da kroče na najbolji put“, istakao je ministar.

Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da Rusija i Zapad sada nemaju nepomirljive ideološke protivrečnosti koje bi dovele do novog „hladnog rata“.

U Međunarodnom sudu pravde počela rasprava o zahtevu Ukrajine protiv Rusije - U Međunarodnom sudu pravde počela je rasprava u okviru zahteva Ukrajine protiv Rusije, saopštila je služba za odnose sa javnošću Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine.

„U Hagu je u okviru tužbe Ukrajine protiv Rusije Međunarodni sud UN počeo raspravu o primeni preventivnih mera“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.

Ministarstvo je navelo da na ročištu Kijev zahteva od suda da obaveže Rusiju „da prekine narušavanje međunarodnog prava“, odnosno „da obezbedi efikasnu kontrolu svoje granice, obustavi isporuke oružja u Ukrajinu, prekine da podržava ilegalne oružane grupe koje nanose štetu civilnom stanovništvu Ukrajine“.

„Mere će omogućiti sudu da spreči pogoršanje situacije i, što je najvažnije, zaštititi civilno stanovništvo tokom vremena potrebnog za razmatranje predmeta. Istovremeno će se razmatranje zahteva nastaviti bez obzira na odluku suda u vezi sa zahtevom za primenu preventivnih mera“, navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva.

Ministarstvo dodaje da je upotreba ovih mera posebno važna u kontekstu zaoštravanja situacije, naročito u službi bezbednosti Avdejevke koja je pod kontrolom Ukrajine.

U januaru je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da Kijev je podneo tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu, tvrdeći da je Rusija prekršila dve konvencije: o borbi protiv finansiranja terorizma i eliminaciji rasne diskriminacije. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da Moskva namerava da iskoristi sva raspoloživa pravna sredstva u vezi sa ukrajinskom tužbom. 

Oland: Rusija koristi sva sredstva kako bi uticala na javno mnjenje u zapadnim zemljama - Rusija pokušava da utiče na javno mnjenje u zapadnim zemljama, ponekad koristeći iste pristupe koji su upotrebljavani u Sovjetskom Savezu, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland u intervjuu za evropske medije.

„Rusija pokušava da izvrši uticaj na onaj prostor koji je ranije pripadao bivšem Sovjetskom Savezu, kao što je Ukrajina. Ona takođe želi da učestvuje u rešavanju konflikata u svetu u svoju korist. Ovo vidimo u Siriji. Rusija se učvršćuje kao sila“, prenosi italijanski list „Stampa“ Olandovu izjavu.

Oland smatra da Rusija iskušava otpor Zapada i stalno premerava odnos snaga.

„Istovremeno, Rusija koristi sva sredstva kako bi uticala na javno mnjenje. Ovo više nije ideologija iz vremena SSSR-a, međutim ponekad su to isti pristupi, plus tehnologije“, rekao je francuski lider.

On je istakao da Rusija koristi strategiju uticaja, mreža i veoma konzervativna shvatanja u pogledu morala.

Predsednik Francuske izjavio je da nije prestao da vodi dijalog sa Moskvom, bez obzira na postojeće nesuglasice.

„Ljudi me često pitaju zašto retko razgovaram sa predsednikom (Rusije Vladimirom) Putinom. Ali ja nisam prestao da vodim dijalog sa njim! I to je veoma dobro. Vladimir Putin je lider velike države istorijski povezane sa Francuskom“, prenosi „Mond“ Olandovu izjavu.

Oland je precizirao da osim njega u dijalogu sa Moskvom stalno učestvuje i nemačka kancelarka Angela Merkel.

„Ali razgovarati ne znači popuštati“, dodao je predsednik Francuske.

Rusija i Ukrajina dogovaraju se o zatvorenicima sa Krima - Komesarka za ljudska prava u Rusiji Tatjana Moskaljkova održala je neformalni sastanak sa ukrajinskom ombudsmankom Valerijom Lutkovskom.

„Razgovarale smo o premeštanju zatvorenika sa Krima, dogovorile se da nastavimo praksu uzajamnih poseta i razmene informacija, kao i o otvaranju stranica na zvaničnim internet sajtovima sa informacijama o saradnji“, napisala je Moskaljkova na svom nalogu na Instagramu.

Ranije je zamenik ministra pravde Ukrajine Sergej Petuhov izjavio da su se Moskva i Kijev dogovorili o predaji 12 zatvorenika koji su bili na odsluženju kazne na Krimu. Moskaljkova nije potvrdila ovu informaciju.

Na sajtu ruskog ombudsmana takođe se navodi da će strane nastaviti dijalog 6. marta u okviru 30. sastanka Svetske alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava.

Teretni i putnički vozovi redovno saobraćaju sa Ukrajinom - Teretni i putnički vozovi redovno saobraćaju kroz stanicu Suzemka na granici sa Ukrajinom, saopštila je kompanija Ruske železnice.

Ukrajinski ekstremisti koji su blokirali trgovinu sa DNR i LNR najavili su otvaranje novog kontrolnog punkta na železničkoj stanici Konotop u Sumskoj oblasti (oko 70 kilometara od granice sa Rusijom), da bi zaustavili kretanje vozova iz Rusije. Prema informaciji „štaba“ ekstremisti planiraju da tokom meseca preuzmu kontrolu nad svih osam glavnih železničkih graničnih prelaza preko kojih se trguje sa Rusijom. Jedan od glavnih puteva je trasa preko Suzemke.

„U ovom trenutku kretanje teretnih i putničkih vozova kroz pograničnu stanicu Suzemka se vrši redovno“, saopštile su Ruske železnice.

RŽD je javila da od ponoći 5. marta sa teritorije Ukrajine na Moskovskoj železnici (filijala RŽD) po redu vožnje je planirano pet putničkih i tri teretna voza

„To odgovara prosečnom pokazatelju. Sa svoje strane, Moskovske železnice prevezle su u Ukrajinu četiri teretne kompozicije“, dodali su u RŽD.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima