Za Gotovinu može, za Kusturicu ne može

Ministar odbrane državne zajednice Republike Srpske i Federacije BiH (BiH) Marina Pendeš i načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga državne zajednice Anto Jeleč, bez znanja zamenika ministra Borisa Jerinića, odobrili su korištenje opreme i resursa Oružanih snaga za snimanje filma o hrvatskom generalu Anti Gotovini.

Jerinić je rekao da je bio protiv toga da se dozvoli korištenje i pozajmljivanje tenkova i vojne opreme za snimanje filma o Gotovini.

"Ljudi iz Hrvatske, koji rade na snimanju tog filma, tražili su da im pozajmimo vojnu opremu i tehniku sa oznakama Hrvatskog vijeća odbrane. Takvu molbu, bez mog odobrenja, jedino su im mogli uslišiti ministar odbrane Marina Pendeš i načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH Anto Jeleč", kaže Jerinić.

“Bio sam protiv te odluke, ali donijeli su je ministrica i načelnik OS BiH. Hrvatskoj je ustupljena imovina Oružanih snaga BiH, a sada pitam što bi rekli u Ministarstvu da je, primjera radi, Srbija tražila imovinu da snima film o nekom srbskom generalu”, kaže Jerinić.

Hrvatski glumac Slaven Knezović rekao je da su im Ministarstvo odbrane i Oružane snage državne zajednice BiH izašli u susret, ustupajući tenkove, topove i kamione za potrebe snimanja.

Predsedavajući Predsedništva državne zajednice BiH Mladen Ivanić izjavio je da Predsedništvo BiH nije donelo odluku da se resursi Oružanih snaga BiH koriste za snimanje filma o hrvatskom generalu Anti Gotovini.

"Predsedništvo BiH nije raspravljalo o tome niti je donelo odluku. Ministarstvo odbrane je o tome odlučivalo. Možete pretpostaviti da nisam oduševljen činjenicom da se snima film o Gotovini, ali to je pitanje za Ministarstvo odbrane BiH", rekao je Ivanić.

"Odobreno je nekoliko sredstava neperspektivne imovine, pet tenkova, kamioni, još neka oprema koja je u međuvremenu vraćena u skladište Oružanih snaga na čuvanje. U budućnosti kada se budemo rešili svih viškova, to nećemo moći da ustupamo”, rekao je Anto Jeleč, načelnik Zajedničkog štaba.

Dušanka Majkić, članica parlamentarne Komisije za obranu i sigurnost BiH, kaže za Novosti da je hrvatski lobi u Ministarstvu obrane ovako odlučio.

“Nikada do sada nismo imali da su ministar i načelnik Oružanih snaga BiH iz istog naroda. I to je uticalo na ovu odluku. Ova je odluka velika provokacija za Srbe jer BiH službeno pomaže snimanje filma o generalu koji je s vojskom počinio mnoge ratne zločine na području i BiH i Republike Srpske. Na žalost, nemamo mehanizam kazne, ali svi se sjećaju kako se reagiralo kad je Republika Srbska tražila jedan počasni puk Oružanih snaga BiH za Dan Republike. Tada su svi osudili Republiku Srpsku”, ljutito je komentirala Majkić.

Član Skupštine Boračke organizacije Republike Srpske Mihajlo Parađina rekao je da odluka iz vrha Ministarstva odbrane i Oružanih snaga o posuđivanju vojne opreme za potrebe snimanja filma o čoveku koji je prvostepenom presudom Haškog tribunala bio osuđen na 24 godine zatvora zbog stravičnih zločina počinjenih nad Srbima u "Oluji", predstavlja nezapamćeni skandal.

"Ovakav skandal ne bi smio da prođe bez posljedica po one koji su donijeli odluku da resurse Oružanih snaga BiH, bez srpske saglasnosti, dodijele onima koji veličaju zločine nad Srbima", kaže Parađina.

"Ako ćemo praviti neka poređenja, baš me zanima da li bi Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH dozvolile da neko iz Srbije u Republici Srbskoj počne da snima afirmativni film o Vojislavu Šešelju, protiv koga nije donesena bilo kakva osuđujuća presuda? Ili, na primjer, da li bi Pendeševa i Jeleč dozvolili korištenje tenkova i topova Oružanih snaga za snimanje filmova koji veličaju Radovana Karadžića i Ratka Mladića, iako protiv njih dvojice još nije donesena pravosnažna presuda?", upitao je Parađina.

ZA KUSTURICU NE MOŽE

Zanimljivo je da je pre nekoliko godina, na početku snimanja filma “Na mliječnom putu”, Emir Kusturica sličnu molbu uputio Ministarstvu odbrane državne zajednice BiH, tražeći ustupanje naoružanja, opreme i ljudstva OS BiH za potrebe snimanja filma.

Međutim, njegovoj molbi nije udovoljeno jer to nije dozvolio hrvatski član Predsedništva Željko Komšić.

Hrvatski general Ante Gotovina u prvostepenoj haškoj presudi osuđen je za progone, deportacije, nečovječno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vrijeme i poslije "Oluje".

Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, ali ga je Apelaciono veće oslobodilo krivice po svim tačkama optužnice.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 djece. U "Oluji" je sa prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.