Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 20.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.02.
 

Kijevske snage 882 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata  882 puta napale teritoriju DNR. Napadali su aerodrom, Aleksandrovku, Trudovski, Spartak, Jakovljevku, Krutu Balku,Veseloe, Zajcevo, Široku Balku, Ozrenovku, Sahanku, Lenjinskoe, Kominternovo,Sosnovskoe i Bogdanovku.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana osam puta napali pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovka, Kalinovo, Logvinovo i Nižne Lozovoe.  


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.02.

 

Dogovor kontakt-grupe za Ukrajinu o povlačenju naoružanja osujetio Kijev  - Dogovor koji je kontakt-grupa za Ukrajinu postigla o povlačenju teškog naoružanja u Donbasu osujetio je Kijev, izjavio je ovlašćeni predstavnik Rusije u kontakt grupi, Boris Grizlov.

On je podsetio da je na prošlom sastanku kontakt-grupe postignut dogovor o povlačenju teškog naoružanja u skladu Minskim sporazumima.

„To je trebalo da se desi 20. februara. Nažalost, primoran sam da konstatujem da je u ovom trenutku unutar bezbednosne zone praktično na celoj liniji razgraničenja i dalje razmešteno teško naoružanje“, rekao je Grizlov.

Prema njegovim rečima, odbijanje da se teško naoružanje u Donbasu povuče „predstavlja pretnju po dalju eskalaciju oružanog sukoba i opasnost po život i zdravlje stanovnika u nekim oblastima“.

On je istakao da je nakon što 20. februara zakazano povlačenje oružja nije izvršeno, predstavnici samoproglašene LNR predložili su da se održi video-konferencija za rešavanje ovog problema.

„Međutim, vlasti u Kijevu ignorisale su ovaj predlog. Predstavnici OEBS-a, nažalost, takođe nisu uspeli da postignu održavanje ovakve video-konferencije. Iz tog razloga mora se napomenuti: Kijev je osujetio povlačenje teškog naoružanja koji je dogovorila kontakt-grupa. Sadašnje ukrajinske vlasti ne žele da reše kompleksne probleme koji su se nagomilali u ovom regionu“, dodao je on.

SAD pozvale Rusiju da „poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“  - Američki ambasador u UN Niki Hejli smatra da je poboljšanje odnosa Vašingtona i Moskve moguće uzimajući u obzir zajedničke pretnje, ali se ne može postići na račun evropskih saveznika Sjedinjenih Američkih Država.

„SAD smatraju da je moguće imati bolji odnos sa Rusijom. Na kraju krajeva, suočavamo se sa mnogim zajedničkim pretnjama. Ali dublja saradnja sa Rusijom ne može se postići na račun naših evropskih prijatelja i saveznika“, izjavila je Hejlijeva govoreći na zasedanju Saveta bezbednosti UN.

Ona je kao primer navela sukob u Donbasu i ponovo pozvala Rusiju „da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“. Ponovila je stav Vašingtona da antiruske sankcije neće biti ukinute do potpune implementacije Minskih sporazuma.

Priznavanje dokumenata samoproglašenih DNR i LNR od strane Rusije je direktan izazov pokušajima da se uspostavi mir u Donbasu, izjavila je Hejlijeva.

„To što je Rusija nedavno priznala pasoše i druga nelegalna dokumenata koje izdaju separatisti koje Rusija podržava u Donjeckom i Luganskom regionu Ukrajine predstavlja direktan izazov naporima da se donese mir na istok Ukrajine“, istakla je Hejlijeva na zasedanju Saveta bezbednosti UN.u

Lavrov: Priznavanje dokumenata DNR i LNR u skladu sa Minskim sporazumom  - Rusko priznavanje dokumenata Donjecke i Luganske Narodne Republike je u skladu sa Minskim sporazumom o rešavanju krize u Donbasu, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„O tome da li je ono što se dešava u skladu sa duhom i ciljevima Minskog sporazuma, odgovara ne samo duhu i ciljevima već i slovu Minskog sporazuma u kojem je direktno napisano da treba rešiti sve humanitarne probleme u tom delu Donbasa“, izjavio je Lavrov tokom pres-konferencije na kraju sastanka sa šeficom švedske diplomatije Margot Valstrom.

On je dodao da je „taj ukaz isključivo u interesima ljudi, diktiran humanitarnom situacijom. On stvara uslove za realizaciju ljudskih prava i sloboda u situaciji kada se na drugi način ne može osigurati realizacija tih međunarodnih standarda iz razloga koji svi dobro znate“.

Prošle nedelje, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dokument kojim Rusija priznaje dokumenta koja se izdaju građanima Donjecke i Luganske Narodne Republike do rešenja situacije.

Šojgu: Odnosi između država postaju sve napetiji, zaoštrava se borba za resurse  - Pokušaj Zapada, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, da uspori proces uspostavljanja novog svetskog poretka vodi ka porastu haosa, anarhije i stvara otpor od strane drugih država, a vojna sila postaje glavni instrument rešavanja problema, izjavio je Šojgu.

„Odnosi između država postaju sve napetiji. Zaoštrava se borba za resurse i kontrolu nad putevima njihovog transporta. Pokušaji zapada na čelu sa SAD da uspore proces uspostavljanja novog pravednijeg svetskog poretka vodi ka povećanju haosa, anarhije i otpora od strane mnogih država“, rekao ej Šojgu.

On je naveo da funkcionisanje međunarodnih organizacija treba da osigura globalnu bezbednost.

„Vojna sila postaje glavni instrument rešavanja međunarodnih problema. Ozbiljan faktor je pretnja koju predstavlja međunarodni terorizam. Sve češće informacioni prostor koriste ekstremisti za širenje svojih ideja i vrbovanje novih članova terorističkih grupa“, naglasio je Šojgu.



„Velika je verovatnoća da će se geografija obojenih revolucija proširiti“, rekao je Šojgu.

On je saopštio da uz pomoć obojenih revolucija mogu da se uništavaju regionalne sile i postižu politički ciljevi uz minimalne troškove, kao i ograničeno korišćenje sopstvenih oružanih snaga.

„Sprečiti širenje tog zla moguće je samo pri tesnoj saradnji međunarodne zajednice“, naveo je Šojgu.

Lavrov: Ukrajinsko blokiranje rezolucije o Čurkinu izvan granice dobra i zla  - Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da ukrajinsko blokiranje zvaničnog saopštenja SB UN zbog smrti stalnog predstavnika Rusije pri UN Vitalija Čurkina nije toliko važno kada se pogleda koliki je gubitak ruske diplomatije.

„Vest je zaista tragična. Vi znate da je predsednik Putin juče izrazio saučešće porodici i prijateljima ambasadora Čurkina i čitavom kolektivu Ministarstva inostranih poslova. To je zaista veliki gubitak. U pozadini ovog gubitka, ponašanje naših ukrajinskih kolega — neka im bog sudi — tu se nema šta reći. To nije ni toliko važno kada se pogleda koliki je gubitak ruske diplomatije“, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje kako Kremlj ocenjuje akcije ukrajinske strane o izjavi predsednika SB UN o Čurkinu.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na pres-konferenciji sa švedskom koleginicom Margot Valstrom izjavio da se stalni predstavnik Ukrajine pri UN ne bi usudio da blokira izjavu predsednika SB UN posvećenu Čurkinovoj smrti.

„On sam to ne bi uradio, znači — naredili su mu“, naveo je on.

„To nije hrišćanski, to je izvan granice dobra i zla. Međutim, aktuelna ukrajinska vlast nas je naučila da se neko u njihovoj zemlji tako ponaša prema Rusima i onima koji su protiv neonacista“, naveo je šef ruske diplomatije.

Ranije je Ukrajina blokirala usvajanje zvanične izjave predsednika SB UN, posvećene Vitaliju Čurkinu.

Ukrajina blokirala usvajanje saopštenja u SB UN o Čurkinu - Ukrajina je blokirala usvajanje izjave predsednika SB UN, posvećene Vitaliju Čurkinu, saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Ukrajina je blokirala usvajanje izjave predsednika SB UN, posvećene Vitaliju Čurkinu. To je ukrajinska ’vlast‘: ništa dobro ne može da uradi, samo svima sve kvari, pa i sebi“, napisala je Zaharova na Fejsbuku.

Pens: SAD će zatražiti od Rusije implementaciju Minskog sporazuma - Sjedinjene Američke Države će od Rusije zatražiti potpunu implementaciju Minskog sporazuma o Ukrajini uprkos nastojanjima da se bilateralni odnosi poprave, izjavio je zamenik američkog predsednika Majk Pens, koji trenutno boravi u poseti Briselu.

Pens je takođe ocenio da se svi američki saveznici unutar NATO-a pridržavaju istog stava.

Pens se tokom boravka u Briselu sastao i sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, koji je nakon susreta rekao da su SAD ostale privržene sopstvenim obavezama prema Alijansi.

„Primećujem snažnu posvećenost SAD transatlantskim obavezama, ne samo na rečima već i delima“, rekao je Stoltenberg i dodao da liderska uloga SAD ostaje preko potrebni faktor za NATO.

Slucki: Sankcije su mehanizam koji se kosi sa zdravim razumom - Zamajac rusofobije na Zapadu je izuzetno teško preokrenuti, međutim odnosi EU i SAD prema Rusiji će se malo-pomalo oporavljati, smatra šef međunarodnog komiteta ruske Državne dume Leonid Slucki.

On je takođe ocenio da je uvođenje ekonomskh sankcija arhaičan i destruktivan mehanizam.

„Sankcije su mehanizam koji se kosi sa zdravim razumom. Siguran sam da će konstruktivni odnosi sa Rusijom postepeno da se oporavljaju, kako unutar EU tako i u SAD. I pored zamajca rusofobije na Zapadu, mislim da je saradnja ipak moguća“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, taj pomak će biti vidljiv za svega nekoliko nedelja ili meseci.

Slucki je dodao i da se nada da će direktni kontakti ruske Dume sa američkim Kongresom biti obnovljeni, te da će to doprineti obnovi konstruktivnih bilateralnih odnosa.

Priznavanje dokumenata DNR i LNR u skladu sa međunarodnim pravom - Ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina kojim se priznaju dokumenti građanima Donbasa u potpunosti je u skladu sa međunarodnim pravom, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Kako se navodi, međunarodno pravo ne brani nijednoj zemlji da prizna dokumente kojim se regulišu prava i slobode građana, izdate od strane vlasti koje nisu međunarodno priznate. Tu činjenicu potvrđuje i Međunarodni sud UN, kao i Evropski sud za ljudska prava.

Ministarstvo takođe ističe da su u pitanju privremene mere, koje su uvedene dok se situacija u narodnim republikama Donjecka i Luganska ne reguliše u skladu sa Minskim sporazumom.

Tim povodom se oglasio i OEBS, koji je izrazio zabrinutost jer se ukaz ruskog predsednika, kako tvrde, kosi sa procesom pronalaska mirnog rešenja na jugoistoku Ukrajine.

U ovoj međunarodnoj organizaciji smatraju da dokumenti izdati na suverenoj teritoriji Ukrajine mogu da važe isključivo ukoliko tamošnje vlasti uživaju podršku međunarodne zajednice.

„OEBS podržava napore da se normalizuje status građana koji žive na toj teritoriji, kao i da se omogući sloboda kretanja, ali jednostrani potezi poput ovih mogu naneti štetu procesu rešavanja krize“, ističe se u saopštenju.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima