Šešelj: Ispunio sam svoje obećanje dato srbskom narodu da ću rasturiti antisrbski Haški tribunal

Nedavno je istekao rok koji sam imao da odgovorim na žalbu Tužilaštva povodom oslobađajuće presude koja mi je izrečena 31. marta 2016. godine. Nisam želeo da trošim svoje dragoceno vreme i lično odgovaram korumpiranom i pristrasnom tužiocu Seržu Bramercu i njegovim satrapima jer bih tako rizikovao da im nehotice ukažem makar i mrvicu poštovanja što samom sebi nikada ne bih oprostio. Zato sam poslao formalan odgovor čiji su autori četvoro mojih pravnih savetnika koji su se, takođe nevoljno, bavili nazovi žalbom potpisanom od strane Serža Bramerca, a kojom u nedostatku pravnih i činjeničnih argumenata dominiraju kukumavke tužilaštva koje lamentira nad sopstvenom nesposobnošću i nemoći.

Stav Serža Bramerca o bilo čemu pa ni o mom procesu ni najmanje me ne zanima. Sa Haškim tribunalom ja sam zauvek završio. Proveo sam u pritvoru dvanaest godina tokom kojih sam u potpunosti bio na raspolaganju sudu. Tužilaštvo nije dokazalo moju krivicu zato što je nema, zato što nisam kriv ni po jednoj od tačaka političke optužnice koja mi je stavljena na teret. Svoje obećanje dato srbskom narodu da ću raskrinkati i rasturiti antisrbski haški tribunal sam Bogu hvala ispunio i ja se haškim razvalinama sigurno više neću vraćati, čak ni na izricanje presude po žalbi.

Sve što je imalo veze sa bilo kojom od tačaka optužnice okončano je pre više od devet meseci – mojom trijumfalnom pobedom. Što se tiče postupka vođenog protiv mene pred sramnim tribunalom, ostalo je još samo jedno otvoreno pitanje. Pitanje visine pravične nadoknade štete zbog nepotrebnog, neosnovanog i protivpravnog dvanaestogodišnjeg pritvora i namernog, upornog i sistematskog kršenja svih mojih ljudskih i procesnih prava.

Da sam kojim slučajem ipak želeo da lično odgovorim Bramercu, poslao bih mu tekst pisma kojim su Kozaci iz Zaporožja otpisali Mehmedu Četvrtom kad im se on obratio tražeći od njih da se bez dalje borbe predaju i polože oružje. Naime, moćna sultanova vojska napala je Kozake u utvrđenju Sič očekujući slab otpor i sigurnu pobedu. Međutim, zaporoške Kozake nije impresionirala brojčana nadmoć i bolja opremljenost turske vojske. Silovitom i srčanom borbom do nogu su potukli osvajače i naneli bolan poraz Sultanu koji im se nakon toga obratio pismom sročenim nadmeno i potcenjivački, još jednom daleko precenjujući svoj značaj u očima Kozaka i nerazumevajući važnost kozačkih zaveta slobode i časti. Sultan tada napisa: „Ja sultan, sin Mehmedov, brat sunca i meseca, unuk i izaslanik Boga, vladar Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta, car nad carevima, vladar nad vladarima, nepobedivi vitez, čuvar groba Isusa Hrista, poverenik izabran od Boga lično, nada i uteha muslimana, zaštitnik i branitelj hrišćanstva – naređujem vam, Kozaci iz Zaporožja, predajte se dobrovoljno i bez otpora i nemojte mi dosađivati više sa vašim napadima“. Odgovor Kozaka bio je žestok i za moćnog sultana Mehmeda Četvrtog poražavajući poput onoga na bojnom polju. Pismo Kozaka iz Zaporožja, napisano između 1672. i 1680. godine, slikovito je svedočanstvo nepobedivosti i nepokorljivosti slovenskog duha. Iako pisano od strane možda slabo obrazovanih ali svakako neustrašivih, slobodoljubivih i pravdoljubivih Kozaka predstavlja jedan od slavnijih dokumenata u istoriji diplomatske prepiske. Dvesta godina kasnije, čuveno pismo nadahnulo je slavnog ruskog slikara Ilju Rjepina da stvori neverovatnu sliku „Zaporoški Kozaci pišu pismo turskom sultanu”.

Dakle, tekst kojim bih se obratio Bramercu nije izašao iz moga pera, čak i ne pripada vremenu u kome živimo ali ćete čitajući ga, siguran sam, zaključiti da je protekom vekova samo postao prigodniji i aktuelniji. U načinu ophođenja turskog sultana prepoznaćete odnos današnjih tirana sa Zapada prema mnogim narodima razasutim širom sveta koje oni smatraju manje vrednima od sebe. Ja predstavljam ogromnu većinu slobodarskog srbskog naroda kojoj su dosadile direktive Zapada i koja više neće da trpi poniženja od strane belosvetskog šljama i ološa. Predstavljam potomke svetog kneza Lazara ovenčanog slavom jer nije odlučivao da li će ići u bitku prema tome kolika mu je sila pretila već prema tome koliku je svetinju branio. Zato bi moj eventualni odgovor Bramercu i drugima koji ne razumeju da su čast i reč važniji od glave mogao glasiti upravo ovako: „Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jebaču koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke. To je sve što mi Kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš. Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci možete nas poljubiti u dupe.“ Beograd, 4. januar 2017.

Prof. dr Vojislav Šešelj,
Iskra