Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 28.01.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 25.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 28.01.



Stanje na frontu  - . 

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 28.01.

Stoltenberg: NATO će se suprostavi ruskoj propagandi „pravim informacijama“ - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da Alijansa namerava da se suprotstavi ruskoj propagandi, koristeći prave informacije, a ne propagandne metode.

„Vidimo da Rusija troši mnogo sredstava i usmerava investicije na razne vidove propagande. Nećemo se boriti protiv propagande“, rekao je na pres-konferenciji u Briselu Jens Stoltenberg.

„Predstavljaćemo dokaze i brojke jer smo u dugoročnoj perspektivi sigurni da će pobediti pravda“, naveo je Stoltenberg.

On se obratio prisutnim novinarima sa pozivom da ne dozvole da budu objekti manipulacije od strane propagande i kritički ocenjuju izvore koje koriste.

Rusija i NATO „treba da sačuvaju odnose, koji će biti zasnovani na transparentnosti i uzajamnom uvažavanju“.

NATO stvara odred protiv „informacionog oružja“ Rusije - NATO bi mogao da počne borbu protiv ruskog „informacionog oružja“, stvarajući specijalizovani komunikacioni odred koji bi koordinisao razne metode širenja informacija u medijima i javnosti koje su neophodne Alijansi, piše Rojters pozivajući se na nacrt predloga NATO-a.

„Deo nove komunikacione strategije NATO-a mogao bi da bude primena vojne taktike kako bi se razumeo protivnik, a da se potom utiče na inostrani auditorijum“, navodi agencija.

Rojters naglašava da NATO planira da radi s ruskim medijima i društvenim mrežama, analizirajući osnovne tonove izveštavanja, kao i da prilagođava svoje komunikacione kampanje neophodnom kulturnom kontekstu kako bi najefikasnije uticao na publiku.

U NATO-u nisu želeli da komentarišu ovaj dokument, ali su naveli, kako prenosi Rojters, da vojni komitet Alijanse analizira politiku strateške komunikacije. 

Savetnica za veze s javnošću i strateške komunikacije vojnog komiteta NATO-a Eva Svobodova saopštila je da zemlje Alijanse tek treba da razmotre ovaj nacrt pre nego što on bude usvojen.

Bez rešenja ključnih pitanja na pregovorima u Minsku - Kontakt grupa za Ukrajinu nastavila je u Minsku da razmatra ključne aspekte mirnog rešavanja sukoba, ali strane ponovo nisu uspele da postignu sporazum.

Predstavnik OEBS-a na pregovorima u Minsku Martin Sajdik konstatovao je da se i dalje narušava potpuni prekid vatre u zoni sukoba. 

Kamen spoticanja na pregovorima očekivano su bila pitanja koja razmatra politička podgrupa kontakt grupe, pre svega organizovanje izbora u Donbasu.

Izvor blizak pregovorima rekao je za RIA Novosti da je „ključno pitanje o kojem nema dogovora sam sistem organizovanja izbora“.

„Kijev zahteva da se glasanje održi po partijskom sistemu, predstavnici samoproglašenih republika insistiraju na izborima po većinskom sistemu“, rekao je izvor. 

Prema njegovim rečima, sporna je i tema medijskog izveštavanja o izborima.

„Donjeck i Lugansk su spremni da dozvole svim novinarima da prate izbore, ali nisu spremni da obnove izveštavanje ukrajinskih kanala“, objasnio je sagovornik agencije.

Ovlašćeni predstavnik Rusije na pregovorima Boris Grizlov rekao je novinarima da je neophodno da se precizno utvrdi stalni poseban status Donbasa, da se usaglase izmene u Ustavu s kontakt grupom, kao i garancije za žitelje i vlast regiona.

„DNR predlaže da kontakt grupa razmotri varijantu izmena Ustava Ukrajine koju su pripremili naši pravnici. Ona daje realne garancije za poseban status Donbasa, politička prava našeg naroda za koja smo prolivali krv“, rekao je šef delegacije DNR na minskim pregovorima Denis Pušilin.

Lavov i Ternopolj traže od Kijeva da ne pristane na „posebni status” DNR i LNR - Poslanici parlamenta Lavovske oblasti i odbornici gradske skupštine Ternopolja zatražili su od Vrhove Rade (parlamenta) Ukrajine da u ustav zemlje ne unosi „posebni status” Donbasa.

Iz Lavova je u Kijev otposlato otvoreno upozorenje: „Ne menjajte Ustav Ukrajine! „Posebni status” će legalizovati okupatore čija čizma gazi svetu ukrajinsku zemlju!”

Ternopolj je očekivano „udario u iste žice”: „Koliko god sve naoko lepo izgledalo, „posebni status” će legalizovati vlast terorističkih grupa u Donbasu”.

Ukrajinski parlament je već raspravljao o nacrtu ustavnih promena, ali sada vrda sa njihovim usvajanjem za koje je potrebna podrška najmanje 300 od 450 poslanika u Vrhovnoj Radi.

Na ovo su već oreagovali predsednik Luganske Narodne Republike Igor Plotnjicki i predsednik parlamenta Donjecke Nrodne Republike Denis Pušiljin. Prvi je upozorio da Kijev odlučuje o ustavnim promenama koje se tiču Donbasa – bez Donbasa. A drugi ukazao: sve što je zapisano u Minsku-2 može biti realizovno samo kao celina.

Danas se oglasio je opumonoćeni predstavnik Rusije u kontaktnoj grupi za Ukrajinu Boris Grizlov. On je upozorio zvanični Kijev:

„Glasanje o Ustavu Ukrajine mora da bude čvrsto povezano sa istovremenim unošenjem potrebnih promena u članove 1 i 10 zakona o posebnom statusu Donbasa koji mora da bude trajan po Štajnmajerovoj formuli”.

Grizlov je dodao da tekst tih izmena u pomenutom zakonu mora biti usaglašen u kontaktnoj grupi. Prema njegovim rečima, „Štajnmajerova formula” mora biti potvrđena Ustavom Ukrajine.

Kramer poziva da se zatvore ruski mediji - Dejvid Kramer, direktor Instituta „Mekejn“ i bivši direktor američke organizacije „Fridom haus“, predložio je da se zatvore kanali RT i Sputnjik.

Odgovarajući na pitanje novinara kako se suprotstaviti „ruskoj pi-ar mašini“, Amerikanac je u intervjuu litvanskom listu „Veidas“ naveo dva načina.

U okviru prvog on predlaže ili da se prate sredstva medija poput RT-a i Sputnjika, koji se finansiraju iz budžeta, ili da se prosto zatvore — „ne zbog onoga što objavljuju, nego zbog izvora iz kog uzimaju novac“. Ovu meru on naziva „agresivnim nastupom“.

Drugi način koji predlaže Kramer jeste otkazivanje finansijske podrške medijima koji su namenjeni kako ruskom tako i istočnoevropskom gledalištu.

On smatra da je rusku „propagandu“ lako filtrirati jer delovanje Rusije „govori samo za sebe“. „Nespornom činjenicom“ koja služi kao primer on naziva „invaziju“ na Istočnu Ukrajinu. 

Kramer je, takođe, optužio Rusiju da je razmestila kopnenu vojsku u Siriji i da se tamo, umesto protiv DAEŠ-a, bori protiv opozicionih grupa koje su protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Karl Bilt novi premijer Ukrajine? - Bivši šef švedske diplomatije Karl Bilt mogao bi da postane premijer Ukrajine, navode kijevski mediji.

Karl Bilt je bio jedan od glavnih gostiju na doručku u Davosu, koji je organizovao ukrajinski predsednik Petro Porošenko, podsećaju ukrajinski mediji.

Očekuje se da će do promena u ukrajinskoj Vladi doći početkom februara, jer određene stranke koje čine vladajuću koaliciju nisu zadovoljne radom aktuelnog premijera Arsenija Jacenjuka.

Karl Bilt je inače poznat po izrazito antiruskim stavovima kada su u pitanju Krim i Donbas.

Političar koji je tokom ′90-ih obavljao funkcije visokog predstavnika za državnu zajednicu BiX i specijalnog izaslanika za Balkan u jednom od članaka uoči prošlogodišnjeg samita EU u Rigi pisao da su „srbski separatisti (u istočnoj Slavoniji) potpuno zavisili od podrške iz Beograda, iako je Milošević, kao sada Putin, insistirao na direktnim pregovorima, na kraju je on ipak pristao na razmeštanje snaga UN u ovom delu Hrvatske. Ukoliko je Rusija spremna da traži rešenje za Donbas, ona bi trebalo da bude spremna da podrži razmeštanje međunarodne mirovne misije“.

Predsednik Porošenko aktivno promoviše ideju ovakve misije za Donbas i to bi mogao da bude još jedan razlog za imenovanje švedskog diplomate za premijera Ukrajine. S druge strane, veruje se da bi Bilt mogao da pomogne Ukrajini u pregovorima sa međunarodnim zajmodavcima i sprovođenju reformi. Čitajte više

Gruško: Nova strategija vojne komande SAD u Evropi izaziva nedoumice - Nova strategija komandovanja oružanim snagama SAD u Evropi kod Moskve izaziva nedoumice, izjavio je stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO-u Aleksandar Gruško.

„Zvanični naziv dokumenta je Obnovljena strategija evropske komande oružanih snaga SAD. On se pojavio danas na sajtu ove komande. On predstavlja primer kako Vašington zamišlja da treba da bude uređen savremeni svet na osnovu liderstva i vojne dominacije. Sve je to nastavak onoga o čemu su odavno govorili predstavnici Bele kuće i Stejt departmenta, kao i predstavnici Pentagona, a odrazilo se u obnovljenoj koncepciji nacionalne bezbednosti SAD, koja je takođe izgrađena na postulatima isključivosti i liderstva“, rekao je Gruško za televizijski kanal „Rusija 24“.

Prema njegovim rečima, zbunjujuće je to što se u ovom dokumentu, u kojem su nabrojani razni rizici i pretnje bezbednosti, direktno naglašava da je glavni zadatak ove komande da se zastupaju interesi SAD od Grenlanda do Kaspijskog mora. Čitajte više

Korupcija u Ukrajini šokirala Evropljane - Ukrajinska ekonomija je u žalosnom stanju, bez obzira na Sporazum o zoni slobodne trgovine Ukrajine i zemalja Evropske unije koji bi Kijevu mogao da omogući da se približi evropskim standardima, piše austrijski list „Virtšafts blat“.

Kao glavne uzroke za nizak nivo ukrajinske ekonomije autor navodi korupciju, sve više slučajeva podmićivanja i proširenu praksu izbegavanja poreza.

Kako piše austrijski list, ovakav razvoj događaja evropske kompanije dovodi u stanje šoka. 

Autor članka navodi da je ambasador EU u Kijevu Jan Tombinski uveren da će promene u Ukrajini početi da se dešavaju za najmanje dve godine, a poljski političar Kšištof Kvjatkovski izazvao je šok kada je saopštio podatke o ukrajinskom izvozu i porezima.

„Eksperti su bili krajnje začuđeni izvoznim ciframa u Ukrajini. Oni su otkrili da 97 procenata ukrajinskog izvoza ne ide u zemlje kojima je namenjen, nego u ’poreski raj‘. To dovodi do povećanja izvoza i smanjenja prihoda od poreza“, rekao je Kvjatkovski.

„Virtšafts blat“ navodi podatke koje je predstavio direktor uprave evropskog finansijskog konglomerata BNP Paribas za Ukrajinu i Kazahstan Dominik Menju, koji navodi da je 98 odsto američkih kompanija ubeđeno da je „korupcija u Ukrajini veoma rasprostranjena“.

Najviše je korupciji izložena sfera pravosuđa i tužilaštva, smatraju predstavnici američkih firmi. 

List takođe navodi da je za poslednje dve godine Ukrajina doživela najjači pad ekonomije — 2014. godine BDP te zemlje smanjen je za 7,5 odsto, dok je prošle godine pao za još 11 odsto.

Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom o kupovini gasa - Ministarstvo za energetiku Ukrajine saopštilo je da namerava da obnovi pregovore sa Rusijom o kupovini gasa na duži period.

„Situacija sa gasom je rešena za prvi kvartal ove godine, ali je neophodno rešiti pitanje ne samo drugog kvartala, već i dužeg perioda vremena“, rekao je ministar energetike Vladimir Demčišin i dodao da će se ukrajinske vlasti voditi podacima o potrošnji iz prošle godine.

On je rekao da je tokom 2015. godine potreba za gasom drastično opala, te da je potrebno napraviti novi balans koji će podrazumevati manju zavisnost od kupovine gasa.

„Ne postavlja se pitanje da li će do kraja marta biti rešena situacija sa gasom – to će biti svakako rešeno. Međutim, moramo do tog perioda predvideti da li će zima biti dugačka i hladna, samim tim i proveriti koliko je gasa ostalo u skladištima. Sve uslove smo već dogovorili tako da će pitanje snabdevanja gasa biti odlučeno na prvom narednom sastanku“, dodao je on.

Kanada se nada obnovi dijaloga sa Rusijom - Ministarstvo inostranih poslova Kanade saopštilo je da se nada obnovi dijaloga sa Rusijom, pogotovu kada je reč o situaciji u Ukrajini.

„Dijalog je postojao čak i za vreme Hladnog rata. Sada skoro pa uopšte ne razgovaramo, što je rezultat prethodne kanadske vlasti. Kako to može da koristi Ukrajini? Na koji način to doprinosi našim interesima na Arktiku?“, zapitao se ministar inostranih poslova Kanade Stefan Dion.

On je istakao da ceo svet vodi dijalog sa Rusijom, uključujući SAD i Japan, sem Kanade.

„Smatram da moramo efikasnije da sarađujemo kako bi smo bili sigurni da Rusija razume naše interese. Mi želimo da pomognemo Ukrajini i da na tome sarađujemo sa Rusijom.

Ukoliko pronađemo zajedničke interese, nastojaćemo da preduzmemo sve neophodne korake kako bi regulisali nesuglasice koje su postojale među našim zemljama“, ocenio je on.

Video vesti za 28.01.



MO LNR o situaciji na frontu

MO DNR o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima