Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 27.01.

28.01.2016. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Situacija na frontu za 25.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 27.01.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 27.01.

Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom o kupovini gasa - Ministarstvo za energetiku Ukrajine saopštilo je da namerava da obnovi pregovore sa Rusijom o kupovini gasa na duži period.

„Situacija sa gasom je rešena za prvi kvartal ove godine, ali je neophodno rešiti pitanje ne samo drugog kvartala, već i dužeg perioda vremena“, rekao je ministar energetike Vladimir Demčišin i dodao da će se ukrajinske vlasti voditi podacima o potrošnji iz prošle godine.

On je rekao da je tokom 2015. godine potreba za gasom drastično opala, te da je potrebno napraviti novi balans koji će podrazumevati manju zavisnost od kupovine gasa.

„Ne postavlja se pitanje da li će do kraja marta biti rešena situacija sa gasom – to će biti svakako rešeno. Međutim, moramo do tog perioda predvideti da li će zima biti dugačka i hladna, samim tim i proveriti koliko je gasa ostalo u skladištima. Sve uslove smo već dogovorili tako da će pitanje snabdevanja gasa biti odlučeno na prvom narednom sastanku“, dodao je on.

Kanada se nada obnovi dijaloga sa Rusijom - Ministarstvo inostranih poslova Kanade saopštilo je da se nada obnovi dijaloga sa Rusijom, pogotovu kada je reč o situaciji u Ukrajini.

„Dijalog je postojao čak i za vreme Hladnog rata. Sada skoro pa uopšte ne razgovaramo, što je rezultat prethodne kanadske vlasti. Kako to može da koristi Ukrajini? Na koji način to doprinosi našim interesima na Arktiku?“, zapitao se ministar inostranih poslova Kanade Stefan Dion.

On je istakao da ceo svet vodi dijalog sa Rusijom, uključujući SAD i Japan, sem Kanade.

„Smatram da moramo efikasnije da sarađujemo kako bi smo bili sigurni da Rusija razume naše interese. Mi želimo da pomognemo Ukrajini i da na tome sarađujemo sa Rusijom.

Ukoliko pronađemo zajedničke interese, nastojaćemo da preduzmemo sve neophodne korake kako bi regulisali nesuglasice koje su postojale među našim zemljama“, ocenio je on.

Kažnjavanje evropskih parlamentaraca zbog posete Krimu je laž - Šef međunarodnog komiteta Državne dume Aleksej Puškov optužio je poslanika Vrhovne rade Georgija Lugovinskog da je slagao saopštivši da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila rezoluciju prema kojoj će se evropski parlamentarci kažnjavati zbog posete Krima i Donbasa.

„Nikakve kazne PSSE nije usvojila prema svojim poslanicima, niti je to moguće učiniti. To je još jedna u nizu laž koja je isfabrikovana u Ukrajini“, napisao je Puškov na svom nalogu na Tviteru.

On je precizirao da je PSSE savetodavna institucija Saveta Evrope, te da rezolucije ne mogu imati pravni okvir.

„Ta institucija nema ingerenciju da bilo šta zabranjuje“, dodao je ruski političar.

Puškov je dodao da francuski poslanik Tijeri Marijani, zajedno sa još nekolicinom kolega, namerava ponovo da poseti Krim i Donbas u junu, što je još jedan dokaz, kako je rekao, o ništavnosti te rezolucije.

Ukrajinski poslanik Georgij Lugovinski je nešto ranije na svojoj stranici na Fejsbuku saopštio da je PSSE usvojila rezoluciju kojom će kažnjavati poslanike koji posete Krim i Donbas i mimo zakonodavstva Ukrajine.

„Zahvalan sam svim članovima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji su podržali Ukrajinu, koji su podržali našu delegaciju i izglasali naš predlog“, napisao je on.

SAD: Obuzdavanje ruske agresije glavni prioritet - Evropska komanda oružanih snaga SAD saopštila je da je „obuzdavanje ruske agresije“ njen glavni prioritet.

Autor strategije, kako je saopšteno, jeste sam glavnokomandujući američkim oružanim snagama u Evropi Filip Bridlav.

Rusija je u dokumentu predstavljena kao glavna pretnja suverenitetu svih evropskih zemalja sa kojima se graniči.

„Rusija predstavlja veliki izazov našim partnerima i saveznicima i na to gledamo kao na globalni problem koji zahteva globalnu reakciju“, piše u strategiji.

Istovremeno, među prioritetima strategije stoji i zaštita strateških interesa SAD, pružanje otpora međunarodnim pretnjama, kao i obezbeđivanje borbene gotovosti oružanih snaga.

Ukrajina ugasila koncern „Antonov“ - Ukrajinske vlasti ugasile su koncern za proizvodnju aviona „Antonov“ i prebacili svu aktivu u sastav „Ukroboronproma“, saopštilo je Ministarstvo ekonomskog razvoja Ukrajine.

Kako se navodi, koncern „Antonov“ je ugašen budući da su sve tri ćerke kompanije — „Antonov“, Harkovska avio-kompanija „HAGPP“ i kijevska fabrika za civilno vazduhoplovstvo „Zavod 410GA“ — još u martu prošle godine izašle iz koncerna i prešle u „Ukroboronprom“.

Ukrajinski koncern „Ukroboronprom“ formiran je u decembru 2010. godine kako bi u svoj sastav okupio razne proizvođače iz namenske industrije.

U proteklih nekoliko godina u taj koncern ušao je veliki broj kompanija koje se bave razradom, proizvodnjom, realizacijom, remontom i modernizacijom vojne tehnike i naoružanja.

Koncern „Antonov“, u okviru kojeg je poslovao i stari „Antonov“ iz 1989. godine, formiran je 2005. godine i poznat je po proizvodnji čuvenih gigantskih transportnih aviona „ruslan“ i „mrija“. Pored toga, „Antonov“ je proizvodio i putničke avione.

Ukrajina: Dodatna zabrana na rusku robu od 3. februara - Odluka o novom spisku robe čiji je uvoz iz Rusije zabranjen stupa na snagu 3. februara, saopštila je ukrajinska Fiskalna služba.

Kako se navodi, dodatni spisak sa još 70 stavki, među kojima su uglavnom prehrambeni proizvodi, usvojen je 20. januara ove godine.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je tada rekao da Ukrajina uvodi dodatne mere kao odgovor na embargo iz Rusije, te da će one na snazi biti do 5. avgusta, odnosno do ukidanja sankcija koje je uvela Moskva.

Podsećamo, Moskva je početkom godine uvela prehrambeni embargo Ukrajini, kao zemlji koja je Rusiji uvela sankcije. Kijev je saopštio da tim povodom razmatra mogućnost da Rusiju tuži Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Patrušev: SAD žele raspad RF da bi se domogle njenih resursa - Govoreći o Ukrajini, Patrušev je istakao da je u interesu Rusije da ona bude sačuvana kao jedinstvena država

„Smatramo da Minski sporazum treba da bude u potpunosti ispunjen. Pitanje je da li takva spremnost postoji i kod vlasti u Kijevu“, rekao je Patrušev.

Prema njegovim rečima, ruski analitičari, uključujući i one iz državnih struktura, svojevremeno su upozoravali da postoji velika verovatnoća da se zaoštri situacija u Ukrajini.

„Oni, međutim, nisu prognozirali da će stvar doći do državnog prevrata sa antiruskim kontekstom. I mi smo do poslednjeg trenutka pružali Ukrajincima ogromnu materijalnu i finansijsku pomoć. U ovom trenutku rukovodstvo Ukrajine čine američki ljudi koji ispunjavaju tuđu volju, usmerenu na dalje udaljavanje njihove zemlje od Rusije… Takva politika nema perspektivu. Ako od nje na vreme ne odustanu, to će dovesti do potpunog sloma ukrajinske ekonomije i do raspada Ukrajine“, smatra Patrušev.

„U Ruskoj Federaciji i u Ukrajini živi, u suštini, jedan narod, koji je sada razdeljen. U Ukrajini će neizbežno doći vreme preispitivanja onoga što se sada radi. Normalni odnosi naših zemalja će neizostavno biti obnovljeni“, dodao je Patrušev.

Sekretar Saveta za bezbednost Rusije je uveren da će međunarodna zajednica priznati Krim kao rusku teritoriju.

Državni prevrat u Ukrajini isprovocirale su SAD, a za Krim treba „zahvaliti“ Vašingtonu, rekao je Patrušev.

„Međunarodna zajednica će priznati Krim kao rusku teritoriju jer odluku naroda Krima treba poštovati, a sprovođenje referenduma o statusu Krima je odgovaralo normama međunarodnog prava i Povelji Ujedinjenih nacija, a uzimalo je u obzir, između ostalog, i kosovski presedan“, izjavio je Patrušev.

„Krim, zapravo, nije naša inicijativa. Mi za ovo moramo da ’zahvalimo‘ SAD. Upravo je Vašington isprovocirao proces protivustavnog državnog prevrata u Ukrajini“, dodao je on.

Ukrajina: Vladajuća koalicija razmatra smenu Jacenjuka - Lideri ukrajinskih koalicionih frakcija „Blok Petra Porošenka“ i „Batkevščina“ za vreme današnje sednice Vrhovne rade zatražili su pauzu kako bi održali hitan sastanak na kom su razgovarali o ostavci premijera te zemlje Arsenija Jacenjuka.

Pauzu je zatražio lider frakcije „Blok Petra Porošenka“ Jurij Lucenko.

Kako navode lokalni mediji, koalicija je razgovarala o smeni Jacenjuka i dolasku aktuelnog predsednika skupštine Vladimira Grojsmana na njegovo mesto.

Poslanici te koalicije već neko vreme insistiraju na ostavci Jacenjuka, iako predstavnici vlasti govore da to nije među prioritetnim pitanjima.

Rezultate izbora u DNR niko neće poništavati - Lider Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da rezultate izbora održanih 2. novembra 2014. godine niko neće poništavati jer su oni „bili sprovedeni u potpunom skladu sa demokratskim standardima i imaju apsolutno legitimni status“.

Na mitinzima početkom aprila 2014. godine žitelji Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine koji nisu priznali legitimnost februarskog državnog prevrata proglasili su „narodne republike“. Posle referenduma održanih u maju iste godine republike su proglasile suverenitet, formirale su sopstvene organe vlasti, a u novembru su održani izbori za lidere republika i poslanike parlamenata.

„U osnovi tih izbora je referendum od 11. maja 2014. godine, koji je u potpunosti iskazao volju naroda i zbog toga niko neće poništavati rezultate izbora od 2. novembra“, rekao je Zaharčenko komentarišući saopštenje predsednika Ukrajine Petra Porošenka o neophodnosti da se ponište rezultati tih izbora.

Zaharčenko je podsetio da su „izbori u DNR 2. novembra 2014. godine sprovedeni u potpunosti u skladu sa demokratskim standardima i da imaju apsolutno legitimni status“.

„Porošenko nastoji da učini sve da bi oborio Minski sporazum, a pritom stvara utisak da ga ispunjava. U kompleksu mera jasno je propisano šta i kada treba da se uradi. Nikakvih tačaka o poništavanju rezultata izbora tamo nema“, zaključio je Zaharčenko.