Pet godina od objavljivanja romana Umberta Eka o najdubljim i nimalo časnim tajnama XIX veka

Autor: Umberto Eko / Prevodioci: Aleksandar  Levi i Mirela Radosavljević /Godina  izdanja: 2011/Izdavač: PLATO,  Beograd/

Roman o najdubljim i nimalo časnim tajnama  XIX veka

Pre pet godina (u jesen,   2010) u Italiji je  objavljeni novi roman Umberta Eka „Praško groblje“    i  odmah izazvao velike polemike. 

„To je roman o najdubljim i  nimalo časnim  tajnama  XIX veka  koje bacaju pogled pun zabrinutosti na vreme u kome živimo“,  propratila je reklmnom porukon pojavu ovog novog dela slavnog Italjina,   izdavačaka kuća „Bompian“.

U samom nazivu je putni nalog u tajnu teme: Praško groblje je jedno od najstarijih jevrejeskih groblja u Evropi.

Glavni junak,   kao što je rečeno u već pominjanoj reklamnoj „propratnici“  romana je „cinični falsifikator,  koji radi  za tajne policije polovine država Evrope: on plete mreže, postavlja  zamke i priprema atetante   utičući svojom delatnošću na  politički i društveni razvoj kontinenta“.

U oglasu se ne pominje da  glavni  junak kapetan Simon Simonini žestoko mrzi Jevreje i fabrikuje dosije od koga će nastatati zlokobni falsifikati „Protokoli sionskih mudraca“,  omiljena lektira Adolfa  Hitlera koja  će poslužiti njemu i „njegovim bližnjim“ kao „rukovodstvo za akciju“.

Intriga je uspela

Intriga je uspela: „Praško groblje” je u prodaji  tek od 29. oktobra,   a prvi tiraž štampan u 200.000 primeraka  već je rasprodat,  pa se uskoro  pojavilo    i drugo izdanje.

Roman je prevden i štampan u  40 zemalja u svetu.

U međuvrenu su se i prve kritike otrgle sa lanca.

Genije ili samo promatrač?

Svaki put kada Umberto Eko,  koga mnogi smatraju za nazjnačajnijeg među  živim italijanskim intelektualcima,   izda novi roman,  italijanska pišuća bratija ostaje „zatečena“. 

Ovog puta,  međutim, povod za reagovanje je mogao poslužiti antismetizam,  kojim je,  kako kažu,  načičkana   cela knjiga.

Međtim, prvi oštri kritički odziv  romana nije ni dotakao jevrejsku temu u njemu.

Još dva dana pre nego  što je knjiga i izašla,   Zdenek Frajbort,   česki prevodiac Ekoa,  je dao izjavu za El Đornal (El Giornale):

„Eko je dobar pisac,  jezik mu nije loš,  ali ništa naročito. Ekov jezik se ne rascvetava poezijom.  On je pre svega naučnik koji je otkrio način kako se  pisanjem proznih dela postiže uspeh.“ 

Polemika se rasplamsava

Ali prava polelmika se rasplamsala tek nakon osvrta  objavljenog u Osservatore romano,   oficjelnom organu Vatikana.

Kritika  objavljena u ovom katoličkom listu je razdrobila roman,  nazvavši  ga „dosadnom, nejasnom,  zamršenom knjigom“,   koja se uz sve to čita „sa teškom mukom“.

Autor ove žestoke  kritke je Lučeta Skarafja,  profesorka  na rimskom univerzitetu La Sapinza,  negoduje  jer,  po njenim rečima postojano  opisvanje  jevrejske podmuklosti u romanu izaziva podozrenje o dvoličnosti autora,   a beskonačni pasaži o gnusnim crtama jevrejskog karaktera mogu  podstaći  čitaoce da u njih poveruju.

„Uobličavati antisemitizam  tako što će sebe pozicirati  na njegovoj strani – ne može značiti   njegovo  razobličavanje,   nego  jedino može izazvati rastuću odvratnost prema takvoj prozi“,  gnevno piše profesorka Lučeta Skarafja pod  naslovom „Posmatrač“ na naslovnoj strani Osservatore romana.

Sa tom pozicijom se saglasila i istoričarka Ana Foa.

U svom osvrtu,  publikovanom u „Jevrejskim stranicam“,  mesečniku Saveza jevrjeskih opština Italije,  ona kaže:

„Ako smo se  u  ’Imenu ruže’  još i mogli zabavljati temama jeretika i veštica,  možemo li  tako  nevino postupiti i u odnosu prema knjizi koja je  inspirisala  Hitlerov plan istrebljenja Jevreja i koji monogi do dana današnjeg smatraju,   ako  je i falsifikat,   pravovernom,  otrežnjujućoj realnošću.?“

Govorljivi cvrčak

Međutim,  na sve ovo autor „Praškog groblja“ odgovara jednom te istom tvrdnjom  u stilu „i cvrči, cvrči,   cvrčak”:

„Ja razobličavam zaveru onih koji proizvode zlo,  ko seje mržnju prema Jevrejima“,  izjavio je Eko u intervjuju tim istim „Jevrejskim stranicama“  i dodaje:

„Autor traktata iz hemije  uvek je u pravu kad očekuje da će ga  neko iskoristiti da otruje svoju babu.

Zlonammernih ljudi ima uvek i svuda. Ali ne mislim da im je za njihove ideje neohodno da čitaju moje romane.  Naprotiv,  ja sam svojim knjigama pokušao da ukažem na njihove zavere i da ih razobličim.“

Poigravanje sa antisemitskim stereotiima XIX veka

Umbeerto Eko se poigrava sa antisemitskim stereotipima  XIX veka da bi ih razbio i pokazao njihovu neosnovanost.

„Protokoli sionskih mudraca“  su praosnova bilo kojeg antisemitiskog pamfleta,  njihova davna strast. Eko ih je izučavao podrobno, pisao o njima,  i više od toga,  njihove tragove je otkrivao još u  francuskim romanima XIX veka. On je često  ukazivao na njihovu   nepravovernost.

„Malo se može verovti u to da bi zlikovci na tako bestidan način mogli iznositi  svoje podle planove“  pisao je Eko u ogledu „Italijani-antisemeisti?“ objvaljenom 2002. g.  u nedljeniku Espreso. Po njgovim rečima „sionski mudraci“  u svojim tekstovima navode kako jevrejska vlada forsira sport i vizuelnu propagandu radi oglupljivanja radničke klase. Ta  teza više liči na berluskonievsku,  nego na jevrejsku propgandu”,  ironično je  primetio Eko.

„Protokole“ iskoristio Hitelr da opravda genocid nad Jevrejima

Bez obzira na to što je autentičnost teksta „Protokola“  stavljena pod sumnju još 20-ih godina XX veka,   Hitler ih je  iskoristio kao istorijsko opravdanje genocida nad Jevrejima.

Roman-feljton Umbeta Eka „Praško groblje“  još je jedan pokušaj da se otkrije kako je nastala podvala  i sačinjena konstrukcija „Protokola“,   kakvu je  ulogu u istoriji odigrala.

U besedi sa rabinom Rikardo di Senjijem,   opublikovanom u tom istom Espresu  još pre nego  se i zametnula ova diskusija,  autor „Praškog groblja“ je objasnio šta ustavri stoji iza teorije zavere o kojoj se govori u knjzi:

zavera je potrebna onom ko ne može da objasni sebi zbog čega  mu ništa nije polazilo za rukom,  dok drugi imaju uspešan život.
 
„Ljudima je potreban neprtijatelj. Ja  primoravam svoje  likove,  tajne agente  da o tome govore. Ko je u stavri taj nerijatelj?  Uvek neko drugi. Dok su  neki  ’drugi’  sasvim  iščezli tokom masovnih istrebljenja,   jevrejska tradicija zahvaljujući snazi svoje kulture  uvek se protivila i pomalo pružala otpor. Upravo zbog toga su Jevreji i postali idealno ovaploćenje slike ’drugog’.“

Teroija zavere kao večna matrica u istoriji čovečanstva 

Teorija zavere,   kao i slika neprijatelja – večna je matrica u istoriji čovečanstva,   koja se,  po rečima Umberta Eka,  „rađa pomoću  originalnih i svima poznatih materijala,   ali sastavljenih na takav način da vazda izazivaju podozrenje
Očigedno je da je to aktuelno ne samo za Evropu i ne jedino za XIX vek.

Razobličavajući  sve „izme“, Eko istražuje prirodu laži koja je ptraktično neodvojiva od istine,  kao kategoriju savremenosti.

Intelektualci ne razrešavaju krize,  oni  ih stvaraju

Verovatno je Frajbort u pravu,  Eko – nije veliki pisac.

Ali on ostaje najsjajniji um našeg vremena i možda poslednje ovploćenje onog tipa intelektualca za koji se kaže Govorljivi Cvrčak,  o kojemu je i sam pisao.

Nije čudo što se njegov roman našao u centru polemike.

Jednom su Eka pozvali na kongres koji je organizovao Fransoa Miteran sa svojim okruženjem. Tema kongresa  je bila:  „Kako Intelektualci mogu doprineti  razrešenju svetskih kriza“.

Izlaganje  Umberta Eka je bilo sasvim kratko:

„Intelektualci ne rešavaju krize,  oni ih stvaraju“.

Umbeerto Eko – italijanski prozaik,  semiotičar,  kulturolog,   esejista. Rođen je 1932,  a  1954.  završava Turinski univerzitet umetnosti,   radio je na televiziji,  bio kolumnista velikog lista „Espreso“ (L'espresso),  predavao estetiku i teoriju kukture na univezitetima u Milanu,  Firenci i Turinu.  Peofesor je univerziteta u Bolonji,  počasni doktor mnogih stranih univerziteta.  Autor je romana „Ime ruže“  (1980.),  „Fukovo klatno“ (1988.), Ostrvo dana pređašnjeg,  (1994.),  „Baudolino“ (2000),,   „Tajanstveno pleme   carice Loane“ (2004.)

„Protokoli sionskih mudraca“ -zbornik tekstova  koji se pojavio u Rusiji 1903. Izdavač,   carska tajna   policija „Ohrana“  je predstavila dokument kao delo svetske  jevrejske zavere. U tesktovima su izloženi planovi  o jevrejskom zauzimanju svetske privrede,   pronicanja u strukture upravljanja državama, stavljanja nejevreja pod kontrolu, iskorenjivanje drugih religija. 

U seriji članaka objavljenih u londonskom listu Tajms (Times) 1921.  dokazano je da su „Protokli“ plagijat, falsifikat,  napravljeni na osnovu političke satire,   koja nema nikave veze  sa Jevrejima.

Bez obzira na sve to,  ove tesktove  i dan danas još uvek koriste antisemist posebno na Bliskom Istoku,   kao glavni dokaz postojanja tzv jevreksje zavere. 

Legenda litografije Molitva na Praškom groblju. Grobnica raba Lava. Ilustracije knjige Praškog pogrebnog društva „Hevra Kadiša”,   1780. Saglasno jevrejskom predanju,  veliki praški rabin –rabin Lav,  izrekao  je  na svom grobu prokletstvo: neka pogine svaki onaj ko pokuša da naruši spokosjtvo njegovo.

Autor grafika – Rivka Belareva,   slikarka -grafičarka,  istoričarka  umentosti,   autorka ilustracija biblijskih tekstova. Ilustracije u ovom tekstu: 1“Kočijaš i rab Azjek”; 2. „Pogrom”;  3. „Dete”; 4. „Smotuljak”.


Branko Rakočević