G7 bez Rusije gubi uticaj

Najmoćnije industrijske sile sveta još jednom se sastaju bez Rusije na neformalnom samitu u bavarskom dvorcu Elmau. Format G8 je zbog krize u Ukrajini prošlog leta prešao u G7, kada je zapadna sedmorka koju čine SAD, Velika Britanija, Nemačka, Japan, Francuska, Italija i Kanada bojkotovala samit u Sočiju i sastala se u Briselu bez Rusije.

Odluka je usledila nakon prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji. Angela Merkel nije želela povratak Moskve u klub, o čemu je govorila u Bundestagu 21. maja. „Dok se Rusija ne povinuje međunarodnom pravu i ne ponaša se u skladu sa njenim principima, povratak u format G8 nije moguć“, rekla je nemačkim poslanicima.

Dalje od nemačke kancelarke otišao je premijer Kanade Stiven Harper, koji je u intervjuu za „Asošijeted pres“ uoči samita rekao da Rusija ne može da uđe u G7 sve dok je Vladimir Putin u Kremlju.

Predsednik moskovskog Evroazijskog centra za komunikacije Aleksej Piljak nazvao je to „nediplomatskim ponašanjem“: „Mi ne diktiramo ko treba da postane kanadski premijer, tako da niko ne može da nam nalaže ko treba da postane ruski predsednik. Ali ovakvo 'nediplomatsko ponašanje' neće ugroziti poziciju Rusije“, komentariše za Sputnjik predsednik ruskog tink tenka.

Za Renoa Žirara, reportera pariskog „Figara“ i spoljnopolitičkog komentatora, izjava kanadskog premijera govori o različitim interesima zemalja sa dve obale Atlantika.

„Kanađani i Australijanci su uvek išli daleko, ali to je zato što nemaju mnogo da izgube ako dođe do obnavljanja Hladnog rata na evropskom kontinentu“, kaže za Sputnjik.

„Daleko su, gledaju na Pacifik i američki kontinent, slede ideologiju koja možda nije pragmatična, zato što to nije njihov interes“. Žirar smatra da su gubitnici Rusija i kontinentalni deo Evrope, a dobitnici Sjedinjene Američke Države i Kina.

„Nažalost, prisustvujemo scenariju po kome se umesto integracije u evropsku kuću Rusija udaljava“, kaže Žirar. Da li je G7 odgovarajući format za suočavanje sa globalnim problemima? Aleksej Piljak smatra da on zastareva.

„Prioritet Rusije je G20“, kaže ovaj analitičar.

Za komentatora „Figara“, G7 je ponovo postao klub zapadnih zemalja.

„Ne mislim da je to mesto na kome se donose važne odluke. Postoji G20. Značajne odluke se i dalje donose u klasičnim strukturama, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Uticaj (G7) je mnogo manji nego pre trideset godina“, kaže Žirar. Međunarodni odgovor na svetske krize nije moguć bez Rusije, smatra veliki broj evropskih i nemačkih političara. Među njima su i dva bivša nemačka kancelara, Gerhard Šreder i Helmut Šmit, koji ocenjuju da je greška što ruski predsednik nije pozvan na samit, kao i ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.

On je izjavio da je povratak Rusije u G8 neophodan kako bi zajedno rešavali svetske sukobe.

„Nama je Rusija potrebna za rešavanje zamrznutih sukoba, kako u našem evropskom regionu, tako i u Siriji, Iraku, Libiji i oko iranskog nuklearnog programa“, poručio je šef nemačke diplomatije u intervjuu listu „Noje osnabriker cajtung“.

Za njega se budućnost Evrope ne može zamisliti bez Rusije. Ovo mišljenje deli bivši francuski ministar odbrane Žan-Pjer Ševenman, koji smatra da je „u ukrajinskoj krizi konzervativna Nemačka gospođa Merkel previše bliska SAD“.

„Vreme je da se Evropa manifestuje. Ona bi mogla najpre da ubedi SAD da ne udaljavaju Rusiju od Zapada, već da zajedno sa njom ponovo definiše pravila igre koja bi bila međusobno prihvatljiva i koja bi obnovila razumno poverenje“, napisao je on u autorskom tekstu za „Mond diplomatik“ nakon susreta sa ruskim predsednikom u maju.

Ana Otašević,