Šta obavezno treba pogledati u Moskovskom kremlju?

1. Monomahova kapa Jedan od najstarijih eksponata kolekcije carskih insignija. Pretpostavlja se da je napravljen u Zlatnoj hordi (bila je deo Mongolske imperije) u 14. veku. Ova ruska kruna je dobila naziv zahvaljujući legendi koja kaže da ju je knezovima Stare Rusije poklonio vizantijski imperator Konstantin Monomah, ali se to ne može sa sigurnošću tvrditi. Od kraja 15. do kraja 17. veka ona je bila glavni simbol vlasti u Rusiji i korišćena je u ceremoniji krunisanja. Kapa sadrži zlato, srebro, drago kamenje, bisere, gravirani metal, krzno i emajl.

2. Faberžeovo vaskršnje jaje „Sibirski voz”
Lori/Legion-Media

Ovaj eksponat zauzima posebno mesto u legendarnoj kolekciji vaskršnjih remek-dela. On ima mehaničko „iznenađenje” u vidu voza sa parnom lokomotivom koji se može izvaditi i naviti minijaturnim zlatnim ključem. U lokomotivu je smešten mehanizam veličine 2 cm koji pokreće voz sa svetiljkom u vidu rubina i brilijantskim farovima. Na vagonima je ugravirano: „Direktan sibirski saobraćaj”, „Za dame”, „Za pušače” i „Za nepušače”. Poslednji vagon je kapela. Ovo jaje od platine sa rubinima i dijamantima je poklon poslednjeg ruskog cara Nikolaja II svojoj ženi, carici Aleksandri Fjodorovnoj.

3. Car-top

Galkin Nikolaj, TASS

Jedno od najboljih dela ruske oružarske umetnosti napravljeno je od bronze i teško je 40 tona. Top bi mogao da koristi đulad kalibra 890 milimetara. Car-top je po narudžbini cara Fjodora Ivanoviča 1586. godine napravio dvorski livničar Andrej Čohov u moskovskom Topovskom zavodu. Top nijednom nije upotrebljen u borbi, mada može da ispaljuje karteč. Cev je ukrašena livenim frizovima, ornamentima i figurom cara Fjodora Ivanoviča na konju.

4. Car-zvono Lori/Legion-Media

Livenje najvećeg zvona u Rusiji teškog 200 tona trajalo je oko godinu dana. Završeno je 25. novembra 1735. godine. Nikada nije podignuto na zvonik, jer je trebalo dovršiti bareljefe. Dve godine kasnije u Kremlju je gašen požar, pa se zvono neravnomerno ohladilo i puklo. Odlomljeni komad je težak 11,5 tona i danas stoji pored zvona.

5. Odora za krunisanje carice Aleksandre Fjodorovne, 1896. godina

Kreml.ru

Sašivena je u takozvanom „ruskom” stilu od glatkog srebrnog brokata i ukrašena srebrnim vezom i biserom. Urađena je u zvaničnoj dvorskoj šivari Olge Buljbenkove. Crtež za ukrasni vez je po narudžbini radilo nekoliko čuvenih umetnika, a među njima i genijalni Mihail Vrubelj. Međutim, carica je izabrala skicu koju je nacrtala njena dvorska dama. Odora je šivena godinu dana. Teška je 10 kilograma, a još 13 kg je težio ogrtač.

6. Starinske teške kočije
Kreml.ru
Ovo su jedine sačuvane kočije tog tipa. Poklonio ih je kralj Engleske Džejms I ruskom caru Borisu Godunovu 1603. godine. Kočije su bogato izrezbarene i ukrašene skulpturom sa scenama lova i bitke između hrišćana i muslimana. Kočijaš je morao da ide naporedo sa kočijama ili da jaše jednog od prvih konja u zaprezi.

7. Šlem „Jerihonska kapa” Komersant

Svečani carski šlem je 1621. godine u radionicama Kremlja napravio majstor Nikita Davidov od zlata i damaskog čelika. Ukrašen je dragim kamenjem i biserima. Šlem je napravljen kao svojevrsni carski borbeni venac, o čemu svedoče krune od zlata pri vrhu.

8. Carsko molitveno mesto ili Monomahov tron
RIA Novosti

Postavljeno je 1. septembra 1551. godine u Uspenskom hramu za cara Ivana Groznog. Tamo se i sada nalazi. Kako pišu istoričari, u reljefima trona odražena je centralna politička doktrina prvog ruskog cara po kojoj je carska vlast Bogom dana i zajedno sa titulama nasleđena od rimskih i vizantijskih imperatora preko kijevskih i vladimirskih knezova. Pretpostavlja se da su tron rezbarili novgorodski majstori.

9. Žezal i deržava
RIA Novosti, Vladimir Vdovin

Remek-dela epohe pozne renesanse napravili su evropski juveliri od zlata i dragog kamenja na prelazu iz 16. u 17. vek. Ukrašena su obojenim emajlom. Deržava (kugla koja simbolizuje carsku vlast) sadrži scene iz života izrailjskog cara Davida.

10. Dvostruki tron

Kreml.ru

Moskva. Kremaljski majstori, 1682-1684.

1682. godine su krunisana dva cara – 15-godišnji Ivan V i 11-godišnji Petar I. S obzirom da stariji brat nije bio posebno inteligentan i zdrav, a mlađi je bio suviše mlad da upravlja državom, do Petrovog punoletstva je na čelu Rusije bila njihova starija sestra, velika kneginjica Sofija.

Kremaljski majstori su za suvladare napravili ovaj neobični tron sa odgovarajućim simbolima vlasti – dvoglavim orlovima, lavovima, jednorozima i krunama. Tron ima i treće tajno mesto iza naslona desnog mesta, za savetnike koji su pomagali dečacima prilikom audijencije.

Oleg Krasnov,
Ruska reč