Zašto je pisac Prilepin formirao svoj bataljon u DNR?

Pisac Zahar Prilepin formirao je u Donjeckoj Narodnoj Republici sopstveni bataljon, u kome on sam obavlja dužnost „političkog komesara“. To je saopštio list „Komsomolьskaя pravda“, čiji je dopisnik Aleksandar Koc tim povodom razgovarao sa Prilepinom. „Ruska reč“ prenosi glavne teze tog ekskluzivnog intervjua.

Poslednjih par godina Zahar Prilepin je obavljao dužnost savetnika lidera DNR. Pored toga, pisac je redovno organizovao dostavljanje humanitarne pomoći u Donbas i pisao o konfliktu u Ukrajini u svojim člancima i knjigama. Sada je odlučio da uzme neposrednog učešća u vojnim operacijama. Prilepin već ima odgovarajuće iskustvo. Služio je u specijalnoj jedinici MUP-a „Omon“ i boravio u Čečeniji tokom rata. Sada je major Prilepin zamenik komandira bataljona za specijalne namene zadužen za rad sa ljudstvom u armiji DNR. 

Za budućnost Rusije

Prilepin ovako objašnjava svoju odluku da se pridruži armiji Donbasa: „Donbas je zona naše odgovornosti, ali ne za žitelje Donbasa ili Ukrajine, nego za budućnost Rusije. Ako ovde uspemo nešto da postignemo, znači da ćemo uspeti svuda, u svim pravcima“. Prema piščevim rečima, on ima određene mogućnosti i ne bi želeo da ostane po strani. Njegova jedinica će, kako je sam izjavio, težiti da „na belom konju uđe u neki obližnji grad, koji smo napustili sticajem raznih okolnosti“.

U Prilepinovom bataljonu su uglavnom meštani, ljudi koji su već učestvovali u borbama. On kaže da u Rusiji sada ima mnogo onih koji žele da dođu u Donbas i pridruže se ustanicima. Zaleđina Prilepinovog bataljona su „specijalne jedinice ruske književnosti“. Tako pisac govori o junacima svoje nedavno objavljene knjige „Vod“, tj. o ruskim piscima koji su učestvovali u različitim ratovima i konfliktima. Po njegovim rečima, spisak tih pisaca je ogroman, a sada im se i on pridružio. Istina, u Donbasu Prilepin ne doživljava sebe kao pisca, nego kao oficira, i nije mu problem da uzme oružje u ruke i puca: „Sva ta prenemaganja da pisac ne sme ništa drugo da radi uopšte me ne zanimaju. Ako hoću, ja pišem, ako neću – ne pišem. Ovde se vodi rat. To je kao u vreme Velikog otadžbinskog rata. Svi oni izvanredni ljudi poput Simonova i Dolmatovskog su pisali, ali su svi nosili oružje“.

Zablude ruske aristokratije

Govoreći o jednom delu ruskog društva koji podržava Ukrajinu Prilepin podseća da su u Otadžbinskom ratu 1812. godine pojedine ruske aristokrate takođe pozivale da se „problem sa Napoleonom reši mirnim putem“. Isto se dešava i sada: „Jedan deo ruske aristokratije, inteligencije i takozvanog naprednog društva štiti interese tuđinskih sila“, kaže pisac. Po njegovom mišljenju, „sav taj famozni humanizam ruske inteligencije je čisto farisejstvo“. Niko od tih „intelektualaca“ ne kaže da je za poslednje dve nedelje na Donjeck palo preko 10.000 projektila. U takvoj situaciji čovek jednostavno mora da odluči na čijoj je strani, tvrdi Prilepin.

Zalutali Ukrajinci i sveta Rusija

U intervjuu za list „Komosomolьskaя pravda“ Prilepin kaže da voli ukrajinski jezik i ukrajinsku kulturu, ali ne kao nešto ukrajinsko, nego „kao svoje“ (piščeva prababa je bila Ukrajinka). Pisac kaže da ne treba govoriti kako ne postoje nikakvi Ukrajinci i kako je njih izmislio Lenjin. Takođe ne treba ponižavati Ukrajince i ukrajinsku kulturu. „Treba ih zagrliti i reći da su Rusi jedini koji će sačuvati i istinsko ukrajinstvo, i vaše-naše vezene košulje, i vaša-naša jela kao što je boršč, i vašu-našu poeziju i književnost. Mi smo čuvari vašeg ukrajinstva“, tvrdi pisac.

Prilepin kaže da ustanici u Donbasu ne ratuju protiv Ukrajine, nego protiv nacističkih bandi. On otvoreno govori da je krajnji cilj tog rata Kijev i cela Ukrajina. „Kijev je ruski grad. Ruski ukrajinski grad. Naše delo je sitno. Sve se rešava na vrhu. Ali ja mislim da ne sme biti grešaka koje su napravljene sa Janukovičem. <…> Mislim da će oni gore imati dovoljno pameti da tako nešto više ne rade. Cilj je cela Ukrajina. Nikakav drugi cilj ne može postojati“, kaže on.

„Ja iskreno verujem da je Rusija sveta zemlja. <…> Mi smo spasioci sveta. I toga treba biti svestan“, kaže pisac. „Mi nismo čuvari tradicije. Ta reč može da sadrži šta god hoćete. Mi smo čuvari zdravog razuma, čuvari onoga što čoveka čini čovekom“. A Ukrajinci su, po njegovom mišljenju, zalutala i prevarena deca koja ne znaju elementarne stvari. Njima treba govoriti istinu, smatra Zahar Prilepin.

Rina Bikova,
Ruska reč