Tužbe obolelih protiv NATO članica čekaju stav države

20.02.2019. god.

Međunarodni tim advokata tražiće da zemlje koje su nas bombardovale obezbede lečenje bolesnih građana Srbije u najboljim bolnicama ili da solidarno izgrade posebnu kliniku

U ime građana Srbije obolelih od raka i u ime članova porodica građana koji su od te bolesti umrli, tužbe protiv država članica NATO-a podnosiće međunarodni timovi pravnika, u slučajevima kada naši advokati mogu da procene, na osnovu medicinske dokumentacije i stručnih veštačenja, da je bolest nastala usled dejstva radioaktivnih čestica osiromašenog uranijuma ili drugih toksičnih materija koje su se zbog bombardovanja našle u vazduhu, vodi ili hrani, prenosi Politika.

Državna komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja imaće važnu ulogu na putu do pravde, koji neće biti lak, jer podrazumeva prikupljanje čvrstih dokaza, utvrđivanje odgovornosti članica NATO-a i pravično obeštećenje, koje treba da se sastoji u lečenju obolelih i isplati novčane nadoknade, kako za žive tako i za umrle.

– Put do pravde otvorile su nam presude italijanskih sudova, koje su potvrdile uzročno-posledičnu vezu između osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja italijanskih vojnika koji su boravili na Kosovu. Naše je da u svakom konkretnom slučaju dokažemo da postoji ta veza, jer nagli skok obolelih od raka u Srbiji u prvoj dekadi 21. veka ne može da bude slučajnost – kaže advokat Srđan Aleksić iz Niša za Politiku.

Podsećamo, onkolozi tvrde da je NATO odgovoran za 10.000 do 18.000 umrlih od kancera u Srbiji i za 15.000 do 30.000 novoregistrovanih onkoloških bolesnika u prvih 10 godina posle bombardovanja. Pitali smo na koji način građani mogu da se obrate advokatima i da li će ih to nešto koštati.

– Ne treba ništa da plate, jer je rad advokata i saradnika na ovim slučajevima besplatan i volonterski. Mogu da dođu za sada u dve advokatske kancelarije u Srbiji. Jedna je moja u Nišu, na adresi Sinđelićev trg 4/11, a druga u centru Beograda, u Ulici Despota Stefana broj 38, stan tri, gde mogu da se obrate advokatu Milici Petković. Na ulazu u zgradu stoji natpis: Udruženje „Osiromašeni uranijum” – objašnjava advokat Srđan Aleksić.

Advokati će najpre proveriti medicinsku dokumentaciju i pitati građane da li su boravili na Kosovu ili na jugu Srbije, budući da je na tom području palo najviše raketa sa osiromašenim uranijumom.

– Ako nisu bili na Kosovu ili na jugu Srbije, onda moramo da utvrdimo zašto smatraju da je njihova bolest povezana sa štetnim materijama. Na primer, ljudi iz Pančeva i okoline udisali su opasna isparenja usled bombardovanja „Petrohemije”, „Rafinerije” i „Azotare”. Posle bombardovanja „Zastave” u Kragujevcu, građani su na ovom području bili izloženi uticaju vrlo kancerogenih jedinjenja – navodi Aleksić.

Sledeći korak je medicinsko veštačenje. Srbija ima odlične stručnjake ali nema odgovarajuću nano-tehnologiju koja bi mogla da pruži sve odgovore na osnovu biopsije tkiva i prisustva toksičnih i radioaktivnih elemenata koji su posledica bombardovanja.

"Kada advokati u Srbiji, u postupku koji je besplatan, prikupe dokaze i naprave nacrte tužbi, advokati u zemljama članicama NATO-a mogu da podnose tužbe pred sudovima svojih zemalja."

– Ključni momenat u svakom pojedinačnom slučaju biće utvrđivanje uzročno-posledične veze između izloženosti toksičnim materijama i bolesti. Budući da u Srbiji ne postoji jedna medicinska ustanova koja može da obavi kompletna veštačenja, stručnjaci iz državne komisije odlučiće gde će biti veštačeni ljudi koji mogu da tuže NATO. Jedno takvo veštačenje na Odeljenju za nano-tehnologiju Univerzitetske klinike „La Sapijenca” u Rimu, košta 1.500 evra. To naši oboleli građani ne mogu i ne treba da plaćaju iz svog džepa – naglašava advokat.

Upravo zbog složenosti i značaja veštačenja, advokati će sačekati zvaničan stav državne komisije o svim pitanjima u vezi sa konkretnim dokazima.

– Ako bismo podneli tužbe, a da ne sačekamo stav države, ugrozili bismo javni interes, koji je ovde veliki. Možemo da dođemo u opasnost da nam sutra odbijaju tužbe. Zadatak nas advokata je da u međuvremenu sačinimo pravni tim. Imamo veliku podršku branilaca iz Rima i Venecije, koji već imaju iskustva, jer se više od deset godina bave slučajevima italijanskih vojnika i upućeni su u detalje. Imamo pomoć i Međunarodne asocijacije ruskih advokata, koji žive i rade svuda u svetu, u SAD i u zemljama EU, zatim advokata iz Mađarske, Švedske, Nemačke, Švajcarske, Engleske... Napravićemo strategiju i o tome ćemo obavestiti javnost – kaže Aleksić.

Kada advokati u Srbiji prikupe dokaze i naprave nacrte tužbi, advokati u zemljama članicama NATO-a mogu da podnose tužbe pred sudovima svojih zemalja. Međutim, ima i drugačijih ideja o nadležnosti sudova u ovim slučajevima.

– Postoji i predlog da se formira novi „ad hok” sud, sastavljen od sudija iz trećih zemalja, koje nisu članice NATO-a, kao što su Indija, Kina, zemlje Latinske Amerike, Rusija i Belorusija. Ima i treća varijanta – da se tužbe podnose pred našim domaćim sudovima, ali tu vreba opasnost da nam ospore legitimitet – objašnjava Srđan Aleksić.

U tužbama će biti istaknuta tri zahteva, a prvi i najvažniji je – lečenje obolelih, na šta bi države članice NATO-a bile obavezane presudom.

– Tražićemo da tužene države leče naše građane od malignih bolesti u njihovim najboljim zdravstvenim ustanovama. Predložićemo čak da tužene države solidarno izgrade posebnu kliniku, sa svom potrebnom opremom, naravno besplatno. Na drugom mestu biće zahtev za novčano obeštećenje obolelih i članova porodica naših građana koji su umrli usled bolesti izazvanih bombardovanjem – kaže advokat Aleksić.

Treći zahtev je takođe od izuzetnog značaja za Srbiju i njene građane, a to je ekološki zahtev – čišćenje životne sredine od toksičnih materija koje su i dalje prisutne, dve decenije posle bombardovanja, u zemlji, vodi i vazduhu.

– Zahtevaćemo da stručnjaci NATO-a sprovedu čišćenje juga Srbije od zaostalih granata sa osiromašenim uranijumom, koje su ukopane nekoliko metara u zemlju i zagađuju nam podzemne vode. Oni imaju bolju tehniku da očiste taj teren, na kome i dalje žive ljudi. Zaštita životne sredine je na prvom mestu u Evropi i svetu a nama je i dalje ugrožena, njihovom krivicom – zaključuje Aleksić.

Aleksandra Petrović, Politika

Izvor
Aleksinac posle NATO bombardovanja 1999. (Foto K.K. / Politika)/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
NATO
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Donjecki pravac: proboj u fabrici vatrostalnih materijala Krasnogorovski

Stanje u 14:00 časova 25.04.2024.

Avdejevski pravac: oslobođenje Novobahmutovke, stanje od 08:00 časova 25.04..2024

Ruske trupe su, nakon uspeha u Očeretinu, uspele da razviju svoj uspeh još dalje. Jurišne grupe Oružanih snaga Rusije iz sastava 15. motorizovane brigade i bataljona specijalnih s