Moskva insistira na pretvaranju Bliskog Istoka u zonu bez oružja za masovnu uništenje

Posle uspeha rusko-američke inicijative za uništavanje hemijskog oružja u Siriji, Moskva sve upornije traži održavanje međunarodne konferencije o formiranju na čitavoj teritoriji Bliskog Istoka zone slobodne od oružja za masovno uništenje.

Međutim rezolucija UN o tom pitanju, usvojena još 2010. godine, nije ispunjena zbog stava SAD i Izraela, istakao je direktor Centra za evroatlantsku bezbednost MGIMO, profesor Aleksandar Nikitin. U intervjuu za Glas Rusije on je analizirao napore strana na formiranju slične zone.

- Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov posle pregovora 11. oktobra u Moskvi sa svojim kuvajtskim kolegom izjavio je da progres u takvim pravcima kao što je uništavanje hemijskog oružja u Siriji, pregovori o iranskom nuklearnom programu, još akutnije postavlja problem sazivanja međunarodne konferencije za formiranje zone slobodne od oružja za masovno uništenje na Bliskom Istoku.

Prvi put ideju da se formira nenuklearna zona na Bliskom Istoku istakli su 1974. godine Iran i Egipat. 1990. godine predsednik Egipta Hosni Mubarak je predložio da se region učini slobodnim od svih vidova oružja za masovno uništenje. Aleksandar Nikitin ističe sa tim u vezi da i dalje glavni problem regiona jeste nuklearno oružje Izraela, koje podrazumeva od sto do dvesta punjenja, mada se to poriče od strane zvaničnih vlasti Izraela.

- Sve zemlje sveta polaze o toga da više od sto nukearnih punjenja postoji u centru bliskoistočnog konflikta. Postoje i sredstva za njihovu dostavu. Šta više, postoji ozbiljna namera Izraela da se koristi to nuklearno oružje kao oružje za odvraćanje političkim, a možda i vojnim putem, ako pritisak na Izrael od strane njegovih suseda bude značajan.

Sa druge strane, Saudijska Arabija i Sirija nisu postpisnice Sporazuma o oštoj zabrani nuklearnih proba. Niz dražva regiona, među njima Sirija i Egipat, nisu ispunile do sada obaveze uništavanja hemijskog oružja. Izrael je potpisao Konvenciju o hemijskom oružju, ali nije ju ratifikovao. Osim toga, ova država, kao i Alžir, nisu potpisali Konvenciju o zabrani razrade, proizvodnje i nagomilavanja rezervi biološkog i toksičnog oružja.

Multilateralni dijalog o pretvaranju Bliskog Istoka u zonu slobodu od oružja za masovno uništenje mogao bi da bude započet na međunarodnoj konerenciji o čijem održavanju je doneta odluka pod okriljem UN još 2010. godine. Ipak njeno održavanje zakazano za 2012. godinu bilo je odloženo zbog stava Izraela i niza zapadnih zemalja. Nije jednoznačan ni stav Turske, Saudijske Arabije, Irana i Sirije, podseća ekspert.

- Izrael blokira početak pregovora time što odbija da usmerava realne ovlašćene delegacije na bilo kakve pregovore po tom pitanju. A zemlje koje sam naveo balansiraju na ivici donošenja političke odluke: da li će one da zatvaraju sebi mogući put ka proizvodnji, čuvanju, probama ili razradi nekih vidova novog naoružanja.

Istovremeno situacija ne deluje bezizlazno, smatra Nikitin. Sa jedne strane skoro čitava južna polulopta je zona slobodna od oružja za masovno uništenje prema međunarodnim sorazumima. Sa druge strane, krajem 60-ih godina više od 35 zemalja, čak takve neutralne kao Švedska i Švajcarska, imale su nuklearne vojne programe. Ipak posle sklapanja Sporazuma o nerasprostiranju nuklearnog oružja, njihov broj se smanjio na devet.

Po mišljenju eksperta, sada na Blikom Istoku realno je dostizanje skrominijih ciljeva nego što je likvidacija nuklearnog oružja Izraela. Na primer, od država regiona može se izdejstvovati obaveza da ne razmeštaju na svojim teritorijama tuđe oružje za masovno uništenje.

Andrej Iljašenko,