RT: Turski vazdušni udari u Siriji direktno ugrozili bezbednost američkog osoblja - Pentagon

24.11.2022. god.

Američka vojska je saopštila da su nedavni turski vazdušni napadi u Siriji „ugrozili bezbednost“ američkih vojnika koji su još uvek u zemlji, i da bi dalje eskalacije mogle da ugroze napore da se poraze ostaci terorističke grupe "Islamska država".

U objavljenom saopštenju, Pentagon je naveo da je „duboko zabrinut“ zbog rastućih neprijateljstava u Siriji, Iraku i Turskoj, napominjući da su napadi Ankare na frakcije kurdske milicije ranije ove nedelje rizikovali da nanesu štetu američkim snagama stacioniranim u neposrednoj blizini.

„Nedavni vazdušni udari u Siriji direktno su ugrozili bezbednost američkog osoblja koje radi u Siriji sa lokalnim partnerima kako bi porazili ISIS i zadržali pritvor nad više od deset hiljada zatvorenika ISIS-a“, rekao je sekretar za štampu Pentagona Patrik Rajder, dodajući da „ova eskalacija preti Globalnoj koaliciji za poraz višegodišnjeg napretka ISIS-a.”

Samo dan ranije, Bela kuća je izrazila podršku Turskoj tekućoj operaciji „Mač kandže“ u Siriji, a portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da se Ankara suočava sa „legitimnom terorističkom pretnjom“ nekih kurdskih grupa i da ima „svako pravo“ da se brani. Međutim, potvrda je bila donekle nevoljna, jer je Kirbi sugerisao da bi misija mogla da „iznudi reakciju“ kurdskih boraca koje podržavaju SAD, što bi moglo „ograničiti njihovu sposobnost da nastave borbu protiv ISIS-a“.

Iako je Pentagon nastavio da priznaje „legitimne bezbednosne zabrinutosti“ Ankare, takođe je upozorio na „nekoordinisane vojne akcije“ u Iraku, koji, kao i Sirija, deli granicu sa Turskom, navodeći da one podrivaju suverenitet Bagdada. Poziva se na „trenutnu deeskalaciju“ u regionu kako bi se „osigurala bezbednost i sigurnost osoblja na terenu“.

Preko 900 američkih vojnika ostalo je u Siriji, sedam godina nakon što je bivši predsednik Barak Obama prvi put odobrio raspoređivanje koje je pod Donaldom Trampom otvoreno preraslo u operaciju „obezbeđenja naftnih polja“. Američke trupe stoje zajedno uz miliciju Sirijskih demokratskih snaga (SDF) kojom dominiraju Kurdi, koja je dugo služila kao glavni partner Vašingtona na terenu, uprkos ponovljenim prigovorima Damaska, koji je zahtevao okončanje neovlašćenog prisustva američkih trupa.

Neprijateljstva između Turske, članice NATO-a i naoružanih kurdskih grupa traju decenijama, a periodični napadi nasilja izbijaju od 1970-ih. Ankara je okrivila kurdske frakcije za bombaški napad 13. novembra u Istanbulu, koji je odneo živote šest osoba, a ranio još 81.

Od nedelje, Ankara je izvela niz vazdušnih i artiljerijskih napada na ciljeve povezane sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i IPG, koje smatra terorističkim organizacijama. Turska tvrdi da je eliminisala čak 254 militanata i pogodila 471 „terorističku“ metu u Siriji i Iraku.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je juče da su vazdušni napadi "samo početak" i da bi zemlja uskoro mogla da pokrene kopnenu ofanzivu na područja pod kontrolom Kurda. Erdogan je, međutim, uverio iračku i sirijsku vladu da operacija Ankare nije izazov njihovom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu i naglasio da je cilj operacije zaštita bezbednosti Turske.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Baderkhan Ahmad / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Turska
Sirija
Irak
SAD
sukobi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...