RT: Kina ostaje najveća pretnja po nacionalnu bezbednost SAD - Pentagon

28.10.2022. god.

Uprkos rastućim tenzijama sa Rusijom zbog ukrajinske krize, američki generali su ponovo označili Peking kao svoju najveću brigu

Kina ostaje najveća pretnja po nacionalnu bezbednost SAD, čak i dok sukob u Ukrajini eskalira tenzije između Vašingtona i Moskve, izvestio je Pentagon u svojoj najnovijoj godišnjoj proceni.

„Najsveobuhvatniji i najozbiljniji izazov za nacionalnu bezbednost SAD-a je prisilno i sve agresivnije nastojanje NR Kine (Narodne Republike Kine) da preuredi Indo-pacifički region i međunarodni sistem kako bi odgovarao njenim interesima i autoritarnim preferencijama“, saopštio je Pentagon u svom izveštaju o strategiji nacionalne odbrane (NDS) za 2022. godinu.

Pentagon je ustvrdio da je Peking nastojao da potkopa saveze SAD u Aziji i da iskoristi svoju sve veću ekonomsku i vojnu moć da „prinudi svoje susede i ugrozi njihove interese“. Konkretno, Kina je navodno koristila sve provokativniju retoriku i prisilu protiv Tajvana, preteći miru i stabilnosti u regionu.

„Ovo je deo šireg obrasca destabilizirajućeg i prisilnog ponašanja NRK koji se proteže preko Istočnog kineskog mora, Južnog kineskog mora i duž linije stvarne kontrole“ na kinesko-indijskoj granici, navodi se u izveštaju. U međuvremenu, Kina je proširila i modernizovala skoro svaki aspekt svoje Narodnooslobodilačke armije, „sa fokusom na kompenzaciji vojnih prednosti SAD“.

Čak i dok predvode napore Zapada da sankcionišu Rusiju i obezbede Ukrajini vojnu pomoć od milijardu dolara, SAD su pojačale tenzije oko Tajvana, za koji Peking tvrdi da je deo njegove suverene teritorije. Predsednik Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila je samoupravno ostrvo u avgustu, nakon što je prkosila upozorenjima Pekinga da će to putovanje ohrabriti separatiste u Tajpeju i potkopati odnose SAD-a i Kine. Nakon što je Pelosi ipak otputovala na Tajvan, Kina je odgovorila prekidom vojnih veza sa Vašingtonom.

Zbog ulaganja Pekinga u modernizaciju svog nuklearnog naoružanja, SAD se suočavaju sa izazovom odvraćanja od dve velike sile koje poseduju napredne i različite nuklearne sposobnosti – Kine i Rusije – čime se „stvaraju novi stresovi na stratešku stabilnost“, saopštio je Pentagon.

U izveštaju je nakon Kine Rusija označena kao „akutna pretnja“.

„Neisprovocirana, nepravedna i nepromišljena invazija Rusije na Ukrajinu naglašava njeno neodgovorno ponašanje“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin.

„Napori da se odgovori na napad Rusije na Ukrajinu takođe dramatično naglašavaju važnost strategije koja koristi snagu naših vrednosti i naše vojne moći sa moćima naših saveznika i partnera."

Ostin je rekao da za razliku od Kine, Rusija ne može „sistematski izazivati“ SAD na duži rok. Peking je „jedini konkurent koji ima nameru da preoblikuje međunarodni poredak i, sve više, moć da to učini“, dodao je on.

Pentagon je takođe identifikovao Iran i Severnu Koreju kao značajne pretnje.

Kina je ranije bila okarakterisana kao pretnja po bezbednost SAD.

„Protivimo se zastarelom hladnoratovskom mentalitetu i načinu razmišljanja nultom inteligencijom“, rekla je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning ranije ovog meseca.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / Kevin Dietsch / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Kina
SAD
geopolitika

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...