RT: Zelenski odbija mirovne pregovore

23.07.2022. god.

Ukrajinski predsednik tvrdi da Rusija neće stati dok ne bude „razbijena“

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, objašnjavajući razloge za odbijanje njegove zemlje da pregovara sa Moskvom, uporedio je Rusiju sa nezasitnom „ulješurom“ koji ne razume jezik diplomatije.

U intervjuu za Vol strit žurnal, Zelenski je odgovorio na nedavne primedbe ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je ranije ove nedelje rekao da su Rusija i Ukrajina mogle da okončaju sukob u martu da se Kijev nije povukao iz pregovora.

Nazvavši ovu izjavu „potpunim delirijumom“, ukrajinski predsednik je rekao da je, pre ruske specijalne operacije, dugo pokušavao da razgovara sa Putinom, ali da on nije odgovorio.

„Došao je ovde bez razgovora, ubio ljude, raselio 12 miliona, a sada Ukrajina ne želi da pregovara. Oni samo ubijaju ljude, ruše gradove, ulaze u njih, a onda kažu: 'Hajde da pregovaramo'. Sa kim mogu da razgovaraju? Sa kamenjem? Prekriveni su krvlju, a ovu krv je nemoguće oprati. Nećemo im dozvoliti da to isperu“, rekao je Zelenski.

Sada, pet meseci nakon početka vojnog sukoba, Ukrajinci veruju da sve teritorije zemlje moraju biti „oslobođene“ pre nego što se pregovori nastave, prema njegovim rečima. Zelenski je istakao da bi više voleo da „deokupaciju“ sprovede na nevojni način, ali, po njegovom mišljenju, Rusija neće ništa razumeti dok je ne „razbije facu“.

On veruje da postoji još jedan razlog zašto razgovori više nemaju smisla. Rusija nikada neće prestati da zauzima ukrajinske teritorije, ustvrdio je on.

„To je ulješura koja je progutala dva regiona i sada kaže: Zamrznite sukob. Onda će se odmoriti i za dve-tri godine zauzeti još dva regiona i ponovo reći: Zamrznite sukob. I to će ići sve dalje i dalje. Sto posto“, rekao je Zelenski.

U međuvremenu, Putin je rekao da su još u martu Moskva i Kijev „zapravo postigli sporazum, a jedino što je preostalo je da ga potpišu“.

„Da bi se stvorili takvi uslovi, naše trupe su se povukle iz centralne Ukrajine, iz Kijeva, ali su kijevske vlasti odbile da sprovedu ove sporazume“ i nemaju želju da to rade ni sada, dodao je ruski predsednik.

Moskva i Kijev započeli su mirovne pregovore četiri dana nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Strane su održale nekoliko rundi pregovora u Belorusiji, a zatim su nastavljeni putem video linka. Krajem marta delegacije Rusije i Ukrajine ponovo su se sastale, u Istanbulu. Od tada su, međutim, pregovori potpuno zaustavljeni.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Ukrainian Presidential Press Office / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
DNR
LNR
sukobi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg