RT: Estonski premijer pozvala svetske lidere da prestanu da zovu Putina

17.05.2022. god.

Po mišljenju Kaje Kalas, razgovori su besplodonosni i ne dozvoljavaju da ruski lider oseti pravu „izolaciju“

Estonski premijer Kaja Kalas pozvala je svetske lidere da prestanu da zovu Vladimira Putina, jer međunarodna pažnja, po njenom mišljenju, sprečava ruskog predsednika da pravilno oseti svoju „izolaciju“.

U intervjuu za "Evroaktiv", Kalas je saopštila da, trenutno, usred tekuće vojnog sukoba, Putin „oseća da je u centru pažnje jer svi žele da razgovaraju sa njim“.

„Osećam da ako ga svi stalno zovu, on ne dobija poruku da je izolovan. Dakle, ako želimo da prenesemo poruku da ste zapravo 'izolovani', nemojte ga zvati - nema svrhe", rekla je ona.

Ona je dodala da, po njenom mišljenju, ovi telefonski razgovori nikada ne urode plodom.

„Ne vidim nikakve rezultate, jer se posle svih ovih razgovora desila Buča, dogodio se Irpin, ne vidimo nikakve znake deeskalacije“, dodala je ona, misleći na navodne ratne zločine za koje Zapad optužuje Rusiju, a što Moskva oštro poriče.

Upitana da li diplomatski kanali između Zapada i Rusije treba da ostanu otvoreni, Kalas je ponovila da ne vidi "nikakvu svrhu razgovora" sa Putinom.

U međuvremenu, čini se da nema toliko zapadnih lidera koji održavaju direktan dijalog sa ruskim liderom otkako je počela specijalna operacija.

Tokom poslednja dva i po meseca francuski predsednik Emanuel Makron bio je najčešći Putinov sagovornik, a neki od njihovih telefonskih razgovora trajali su i više od dva sata. Ranije ovog meseca ruski predsednik je razgovarao sa finskim kolegom Saulijem Ninistom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Krajem aprila generalni sekretar UN Antonio Gutereš posetio je Moskvu i Kijev u pokušaju da deeskalira situaciju.

Ruski zvaničnici su dosljedno isticali da svet nije ograničen samo na „neprijateljske” zapadne zemlje. Početkom aprila portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da „za Rusiju ne može biti potpunog vakuuma ili izolacije i tehnički je nemoguće u savremenom svetu, svet je mnogo veći od Evrope“.

„Da, i sama Rusija je mnogo veća od Evrope“, dodao je on.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / Anadolu Agency / Contributor / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg