RT: Peking najavio Inicijativu za globalnu bezbednost kako bi se suprotstavio „hladnoratovskom mentalitetu“ i „hegemonizmu“

23.04.2022. god.

Međunarodni sporovi treba da se rešavaju dijalogom, a ne sankcijama, rekao je kineski predsednik Si Đinping, predstavljajući novu Inicijativu za globalnu bezbednost svoje zemlje.

Govoreći putem video veze na međunarodnom forumu u provinciji Hainan usred tekućeg ukrajinskog sukoba, Si je odlučio da ne komentariše druga specifična međunarodna pitanja, naglašavajući umesto toga svoju opštu viziju globalnog bezbednosnog okvira.

„Mi, čovečanstvo, živimo u nedeljivoj bezbednosnoj zajednici. Dokazano je iznova i iznova da bi hladnoratovski mentalitet samo uništio globalni mirovni okvir, da bi hegemonizam i politika moći samo ugrozili svetski mir i da bi blokovska konfrontacija samo pogoršala bezbednosne izazove u 21. veku“, rekao je Si.

Kineski lider je istakao da je međunarodna bezbednost „nedeljiva“ i da stoga poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja, nemešanje u unutrašnje stvari jedne druge i saradnja zarad zajedničkog mira i bezbednosti treba da čine osnovu međunarodnog bezbednosnog okvira.

On je najavio da će kineska Inicijativa za globalnu bezbednost biti zasnovana na ovim osnovnim principima. Između ostalog, rekao je, važno je „odbaciti hladnoratovski mentalitet, suprotstaviti se unilateralizmu i reći ne grupnoj politici i blokovskoj konfrontaciji i ostati posvećen ozbiljnom shvatanju legitimnih bezbednosnih briga svih zemalja”.

Kineski lider je pozvao međunarodnu zajednicu da ostane posvećena „mirnom rešavanju razlika i sporova između zemalja kroz dijalog“ i da se „suprotstavi bezobzirnoj upotrebi jednostranih sankcija i dugoročne jurisdikcije“.

Ovi pozivi su očigledno u skladu sa naglašeno neutralnim stavom Pekinga kada je reč o situaciji u Ukrajini. Od prvih dana ruske vojne operacije, Kina je pozivala na rešenje sukoba putem pregovora, naglašavajući svoju podršku i pravu Ukrajine na teritorijalni integritet i legitimnim bezbednosnim zabrinutostima Rusije. Peking je odbacio poziv zapadnih zemalja da osudi postupke Moskve i da uvede sankcije Rusiji, ali je u isto vreme stavio do znanja da Moskvi ili Kijevu ne pruža nikakvu vojnu pomoć. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Žao Liđijan nazvao je takav pristup „konstruktivnim“ i istakao da stavlja Peking „na pravu stranu istorije“.

SAD su kritikovale Kinu zbog njene neutralnosti po pitanju Ukrajine i čak su upozorile Peking na „implikacije i posledice“ ako odluči da pruži bilo kakvu materijalnu podršku Rusiji.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Xinhua / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg