RT: Berlin naveo da je „u potpunosti solidaran“ sa Kijevom, dok SAD razgovaraju sa ukrajinskim zvaničnicima o bezbednosnim garancijama

31.03.2022. god.

Nemačka je "100%" spremna da pruži neki oblik bezbednosnih garancija Ukrajini, dok je američka vlada i dalje "u stalnoj diskusiji" sa Kijevom, prema zvaničnicima obe zemlje.

Komentari su usledili nakon što su procureli predlozi rusko-ukrajinskih mirovnih pregovora koji sugerišu aranžman u kojem bi Moskva i razne zapadne prestonice pristale da obećaju zaštitu Kijevu ako pristane na demilitarizaciju.

„Ako su potrebne garancije, onda će Nemačka biti tu i dati garancije“, rekla je ministar spoljnih poslova Analena Berbok za državnu televiziju ARD, rekavši da bi Kijev mogao da se osloni na podršku njene zemlje. Berbok je rekla da je Berlin "u potpunosti solidaran, 100 odsto" sa Ukrajinom.

Nemački kancelar Olaf Šolc je takođe rekao ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da Berlin ima „opštu spremnost“ da pruži bezbednosne garancije, ali portparol vlade nije precizirao da li će to uključivati vojnu pomoć.

Kijev je stalno pozivao zapadne saveznike da razjasne svoj stav o eventualnom prijemu Ukrajine u NATO, ili bar da joj obezbede alternativne aranžmane. Pridruživanje Ukrajine vojnom bloku koji predvode SAD dugo je bila izrečena „crvena linija“ za Rusiju.

Moskva je prošlog meseca pokrenula vojnu operaciju, a najnovija runda mirovnih pregovora, održana u utorak u Turskoj, otkrila je da je Ukrajina spremna da ostavi po strani svoje NATO ambicije, ali samo u zamenu za detaljne bezbednosne garancije treće zemlje.

Berbok je u sredu naglasila da u ovom trenutku pregovori između Ukrajine i Rusije nisu dovoljno napredovali i da bi stoga Kijev i Moskva mogli da budu potpuno različiti u razumevanju predloga.

U međuvremenu, Vašington je „u stalnoj raspravi sa Ukrajincima“ o načinima na koje može da ostane „suveren i bezbedan“, rekla je u direktor za komunikacije Bele kuće Kejt Bedingfild. Bedingfild je, međutim, izjavila da ne postoji ništa „konkretno“ što bi mogla da podeli „u ovom trenutku“.

Bedingfild je takođe ponovila stav Bele kuće protiv uvođenja zone zabranjenih letova iznad Ukrajine, što bi rizikovalo direktnu konfrontaciju sa Rusijom.

Rundu pregovora između Ukrajine i Rusije u utorak u Istanbulu mnogi su videli kao znak da se strane približavaju sporazumu.

Najviši pregovarači su saopštili da je Ukrajina spremna da ostavi po strani svoje ambicije da se pridruži NATO-u, da ima strane vojne baze ili trupe na svom tlu ili da traži nuklearno oružje. Zauzvrat, Kijev želi da se Rusija jednog dana ne protivi njenom ulasku u Evropsku uniju, te je zatražio garancije svoje bezbednosti poput NATO-a od drugih zemalja.

Moskva je prošlog meseca pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / Westend61 / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...