RT: Bajden naveo da se „Amerika vratila“. Dok se mir na Balkanu ruši, da li to znači još američkih nesrećnih avantura?

Rusija smatra da je institucija visokog predstavnika zastarela, uz saopštenje Ministarstva spoljnih poslova da je krajnje vreme da se „smanji institut stranog nadzora nad Bosnom i Hercegovinom, koji samo stvara probleme i podriva mir i stabilnost u toj zemlji“. Moskva takođe ostaje kritična prema pokušajima integracije zemlje u NATO, insistirajući da među građanima Bosne i Hercegovine nema konsenzusa kada je u pitanju pridruživanje bloku koji predvode SAD.

 

Na drugačiji način, Vašington je već prošlog meseca pokušao da zameri Dodiku zbog njegove „secesionističke retorike“. Na sastanku pre samo nekoliko nedelja, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar upozorio je na „ništa osim izolacije i ekonomskog očaja” za narod Republike Srpske. Prema transkriptu koji je Dodik podelio sa novinarima, on je rekao Eskobaru da ga "zabole za sankcije", dodajući: "To sam i ranije znao. Ako želiš da razgovaraš sa mnom, nemoj mi pretiti."

 

U SAD su različite balkansko-američke organizacije objavile zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Kongres i Bajdenovu administraciju „da odmah pokrenu korake za odbijanje pokušaja Vlade Srbije da razbije mir i bezbednost u regionu“. Pozivajući se i na gore pomenuta dešavanja na Kosovu i u Srbskoj Republici, u saopštenju se zahteva ponovno jačanje i „proširenje NATO-a kao prioritet za region“. To sugeriše da je ono što je u pitanju na Balkanu američko nasleđe: „Amerika je uložila previše sopstvenih resursa u ovaj region da bi dozvolila revanšističkim akterima da desetkuju skoro četvrt veka napretka.”

 

Međutim, kako zapravo izgleda Amerika koja ulaže svoje resurse? Početkom 1992. godine, pre rata koji je zahvatio Bosnu i Hercegovinu, sve uključene strane su već postigle dogovor -  Kutiljerov plan, da se Bosna i Hercegovina podeli na kantone po srbskoj, hrvatskoj i bošnjačkoj liniji.