Lavrov: Rusija, kao i članovi Pokreta nesvrstanih, smatra da su tekući napadi na Povelju UN-a destruktivni i opasni

11.10.2021. god.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je uverenje da je Pokret nesvrstanih sposoban da se uspešno odupre pokušajima da se arhitektura koja je usredsređena na UN zameni konceptom "poretka zasnovanog na pravilima".

Danas je u Beogradu počela konferencija posvećena prvom samitu Pokreta nesvrstanih 1961. godine.

Lavrov je rekao da očekuje da će današnji samit poslati jasan signal u ime većine zemalja sveta da ne postoji alternativa izgradnji međudržavne komunikacije na principima jednakosti, uključujući u interesu efikasnog rešavanja brojnih problema našeg doba sa centralnom koordinacionom ulogom UN-a.

"Rusija, kao i članovi Pokreta nesvrstanih, smatra da su tekući napadi na Povelju UN-a destruktivni i opasni, kao i pokušaji da se arhitektura usredsređena na UN zameni konceptima koji nisu uključivi, kao što je tzv. poredak zasnovan na pravilima, koji se, u stvari, zasnivaju na dvostrukim aršinima i rizikuju da nas vrate u eru politike neokolonijalnog bloka i linija podele“, rekao je Lavrov govoreći na godišnjici Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

„Uveren sam da je Pokret svojim solidarnim akcijama sposoban da se uspešno odupre takvim pokušajima i odbrani ideale sadržane u Povelji UN-a“, naglasio je on.

Uzajamno poštovana saradnja između Rusije i članica Pokreta nesvrstanih na Generalnoj skupštini UN jasno svedoči o saglasnosti pristupa mnogim pitanjima na globalnoj agendi - od suprotstavljanja nelegitimnim jednostranim sankcijama do borbe protiv terorizma i zaštite ljudskih prava, naglasio je Lavrov.

"Nadam se da će status Rusije kao posmatrača dodatno povećati efikasnost našeg zajedničkog rada, međusobne podrške i koordinacije akcija u odbrani načela međunarodnog prava u interesu demokratizacije međunarodnih odnosa", rekao je ministar.

Pokret nesvrstanih nastao je tokom Hladnog rata na Beogradskoj konferenciji u septembru 1961. godine. Uključivao je države koje ne žele da se pridruže NATO bloku ili Varšavskom paktu, posebno Jugoslaviju (u to vreme), Indiju i Egipat. Sada Pokret uključuje 120 zemalja koje su odbile da učestvuju u vojnim blokovima, kao i 17 država i deset međunarodnih organizacija koje imaju status posmatrača pri toj organizaciji.