„Sa ponosom se sećamo herojskih dela“

24.03.2021. god.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović položio je danas, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, venac na spomen obeležja "Spomenik poginulima u toku ratova ‎1990-2020. i NATO agresije na SRJ 1999. godine" u Centru Kuršumlije i kraj Spomen obeležja u kasarni "Toplički ustanak", saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Posle polaganja venca na spomen obeležje u kuršumlijskoj kasarni ministar Stefanović rekao je da danas odajemo poštu hrabrim braniocima naše zemlje na mestu gde je bilo istureno komandno mesto Treće armije i gde je prvog dana agresije život izgubilo 11 pripadnika naše vojske, oficira, podoficira i vojnika i još 27 je ranjeno.

– Mi smo kao vojska, kao zemlja, dužni da se sećamo ovih ljudi zato što su oni dali ono što je najvažnije i najvrednije što su imali, ali još važnije da nastavimo da gradimo onakvu Srbiju kakvu bi oni voleli danas da vide. I mislim da Srbija vođena predsednikom Vučićem i Vladom Srbije upravo gradi takvu Srbiju u kojoj se radi vredno i u kojoj naša vojska jača – istakao je Stefanović i naglasio da je takva vojska garant bezbednosti koji omogućava da stanovništvo naše zemlje živi slobodno.

– Sloboda znači da imate dovoljno opremljene jedinice, dovoljno ljudi, dovoljno tehnike da svakome možete da kažete da je Srbija tu za mir i stabilnost, ali da niko ne pomisli da je napadne, da ugrozi bezbednost njenih građana – istakao je ministar odbrane.

Obraćajući se okupljenima ispred spomen obeležja u centru Kuršumlije ministar je podsetio da je to grad koji je među prvima bombardovan tokom NATO agresije na našu zemlju.

– Tokom NATO agresije u Kuršumliji nisu pogađani samo vojni objekti. Gađane su i škole, bolnice, kuće, civilni objekti. Vrtići čak! Tokom 78 dana u Kuršumliji su stradali pripadnici vojske i policije, civili, a u selu Merdare jedanaestomesečna Bojana u naručju svog oca. Danas odajemo počast našim junacima, svim građanima, vojnicima, policajcima, koji su izgubili život tokom agresije na našu zemlju – rekao je ministar Stefanović.

On je istakao da se sa ponosom moramo sećati tih ljudi i njihovih herojskih dela, jer oni su za slobodu naše otadžbine dali ono najvrednije što su imali - svoje živote.

– U tih 78 dana NATO agresije, zahvaljujući visokom moralu, zahvaljujući odlučnosti, zahvaljujući obučenosti i spretnosti, iako znatno slabiji, ne žaleći svoje živote i ne mareći ko je protivnik, pripadnici naše vojske činili su nemoguće, branili su svoju otadžbinu jedinu koju su imali, jedinu koju imaju, i nisu je izgubili. Vojska Srbije bila je i jeste i uvek je uz svoj narod. Mi smo ponosni na te ljude u našim redovima koji su pokazali da to veliko srce u svakome, koje kuca za Srbiju, nikada ne može da bude zaustavljeno – istakao je ministar odbrane.

Prema ministrovim rečima strahovito i bezumno razaranje naše zemllje u kojem je stradalo na hiljade ljudi i 22 godine nakon toga ostalo je nekažnjeno, ali je naš narod ostao hrabar, prkosan i vredan i ponovo je podigao svoju zemlju iz ruševina.

– Svuda oko nas, danas u našoj zemlji niču i nove fabrike i nove bolnice i novi vrtići i Srbija ima čemu da se raduje. Ima da se raduje dobroj budućnosti, ima da se raduje napretku svoje zemlje, ima da se raduje onome što zajednički gradimo, popravljamo, stvaramo novo - naglasio je Stefanović i dodao da je naš posao da brinemo i o porodicama onih ljudi koji su za Srbiju dali svoje živote.

Pored ministra odbrane, na spomen obeležja vence je položio i predsednik Opštine Kuršumlija Radoljub Vidić, predstavnici SUBNOR-a i članovi porodica i poštovaoci dela žrtava NATO bombardovanja.

Ministra Stefanovića tokom današnje ceremonije pratili su brigadni general Savo Iriškić, načelnik Uprave za ljudske resurse J-1 Generalštaba Vojske Srbije i brigadni general Slađan Stamenković, komandant Treće brigade Kopnene vojske.

Ministar odbrane dr Nebojša Stefanović sastao se, posle ceremonije u kasarni „Toplički ustanak“, sa Milenom Nikolić, ćerkom rezervnog kapetana prve klase Milovana Ilića, koji je 1999. godine izgubio život u NATO bombardovanju kasarne u Kuršumliji. Ona je zaposlena kao stomatolog u 37. mehanizovanom bataljonu. Sećanja na prvi dan agresije sa ministrom odbrane podelila je i Radica Slavković, medicinska sestra koja je bila među prvima koji su pritekli u pomoć stradalima 24. marta 1999. godine.

NATO agresija 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse počela je uveče, 24. marta 1999. godine. Odluka o agresiji na SR Jugoslaviju doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pripadnici vojske, ali i naroda, 78 dana herojski su branili zemlju svim raspoloživim sredstvima. Agresija je okončana Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova 9. juna 1999. godine i potpisivanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Povodom Dana sećanja – 24. marta u svim organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije minutom ćutanja odata je počast stradalim u NATO agresiji, a na spomen obeležja poginulim pripadnicima položeni su venci.

Izvor
Tanjug
foto: © Ministarstvo odbrane Srbije/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist

Ovo nije EU u koju je ušla Mađarska – Orban

Budimpešta nije bila pretplaćena na istopolne brakove ili rat sa Rusijom kada je postala članica, kaže premijer

Nova Vlada Srbije - istorijska šansa za razvoj Bajine Bašte

Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg