RT: Astronomi zabeležili tačan trenutak kada je supermasivna crna rupa pojela celu zvezdu

13.10.2020. god.

Stalnom budnošću i uz malo sreće, astronomi su uspeli da uhvate trenutak kada je supermasivna crna rupa u galaksiji udaljenoj 215 miliona svetlosnih godina uništila zvezdu.

Takozvani „događaj plime i oseke“ (TDE) najbliži je takvoj smrti zvezde koju je čovečanstvo ikada videlo.

Astronomi su bili upozoreni intenzivnim bljeskom svetlosti, vidljivim stotinama miliona svetlosnih godina, neposredno pre nego što su delovi zvezde nestali u horizontu događaja crne rupe nakon što ih je ogromna gravitacija "špagetizirala".

TDE, nazvan AT2019kviz, primetio je u septembru 2019. godine astronom Mat Nikol sa Univerziteta u Birmingemu i njegov tim tokom sledećih šest meseci.

Takve zvezdane TDE-ove je gotovo nemoguće predvideti i moguće ih je videti samo stalnim nadzorom neba, u kombinaciji sa malo sreće. Kada je masovna baklja izbila tokom ovog TDE-a, astronomi su reagovali neverovatno brzo, usmeravajući ogroman niz teleskopa na sazvežđe Eridanus gde se i dogodilo.

„Odmah smo usmerili komplet zemaljskih i kosmičkih teleskopa u tom pravcu da bismo videli kako se proizvodi svetlost“, rekao je astronom Tomas Vevers, koji je tokom istraživanja imao sedište na Univerzitetu u Kembridžu.

U posmatranju događaja učestvovali su veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije i teleskop nove tehnologije, globalna mreža teleskopa "Las Kambres" i satelit "Nil Gerls svift", pružajući podatke o više talasnih dužina svetlosti, uključujući ultraljubičastu, radio, optičku i iks -zrake.

S obzirom na to da TDE-ovi uglavnom sjaje u optičkom i ultraljubičastom zraku, bila je neverovatno srećna što su se svi ovi resursi mogli tako brzo prikupiti i usmeriti da uhvate tako redak događaj.

Sama baklja je rezultat gotovo nedokučivih gravitacionih i sila trenja u nitima kosmičkih špageta, koje se sastoje od materijala iz zvezde koja uskoro izumire. Zapravo, proces je toliko intenzivan da u određenim tačkama TDE događaj neko vreme nadjača galaksiju domaćina, pre nego što polako nestaje tokom vremena dok više ništa ne ostane.

Na osnovu svojih zapažanja, istraživači su utvrdili da je zvezda u jednom trenutku bila približno iste mase kao i naše Sunce i izgubila polovinu svoje mase zbog crne rupe koja je približno milion puta masivnija.

Posmatranja TDE-a konačno su pružila direktne dokaze za odliv gasa tokom ovih događaja, koji su dugo bili teoretizovani i raspravljani, ali nikada nisu primećeni. U stvari, istraživači sada znaju da je, bar u ovom slučaju, crna rupa lansirala moćne mlazove prašine prema van brzinama do 10.000 km/s dok je pojela zvezdu.

Ovo objašnjava prošle optičke i radio emisije koje su astronomi otkrivali tokom proučavanja crnih rupa tokom godina, a koje su bile pomalo objašnjene i malo razumljive.

„Ovaj događaj nas uči detaljnim fizičkim procesima nakupljanja i izbacivanja mase iz supermasivnih crnih rupa“, rekao je astronom Edo Berger iz Harvard-Smisonjan Centra za astrofiziku. Sami istraživači su AT2019kviz opisali kao „rozeta kamen za tumačenje budućih TDE posmatranja“ ispred dugo očekivanih zapažanja iz drugih delova naučne i astronomske zajednice..

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: Snimak ekrana / Jutjub / European Southern Observatory (ESO)/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...