Zamenik sekretara SB-a Rusije: SAD stoje iza ogromnog broja sajber-napada u svetu

25.08.2020. god.

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici pojačavaju obaveštajne i destruktivne akcije u sajber-prostoru drugih zemalja, što izaziva napetost u međunarodnim odnosima, izjavio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Oleg Hramov.

„U nastojanju da obezbede svetsku dominaciju, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici, s jedne strane, pojačavaju napore na sprovođenju obaveštajnih i destruktivnih akcija u informacionom prostoru drugih zemalja, a sa druge, proglašavaju Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran za glavne izvore kibernetičkih pretnji“, rekao je Hramov u intervjuu za list „Argumenti i fakti“.

Na taj način Sjedinjene Američke Države „namerno formiraju medijsku sliku“ osmišljenu da u očima svetske zajednice opravda sve naredne akcije, uključujući i vojne.

Hramov je primetio da kao rezultat „veštačkog nametanja pritiska konfrontacije u informacionoj sferi“ dolazi do napetosti u međunarodnim odnosima, usporavanja razvoja svetske ekonomije zbog sankcija, kao i podrivanja poverenja u procese digitalizacije uopšte.

„U takvim uslovima ne treba da čudi politika država da postignu digitalnu samodovoljnost. Ona direktno proizilazi iz potrebe da se obezbedi suverenitet države u digitalnom dobu“, objasnio je Hramov.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države stoje iza ogromnog broja sajber-napada u svetu.

„Amerikanci prilično vode u statistici zlonamernih aktivnosti: od 2016. do 2019. godine – od 40 do 75 odsto, zavisno od vrste zlonamernog uticaja“, precizirao je on.

Što se tiče Rusije, ovaj pokazatelj iznosi od 2 do 7 odsto.

„Ovi podaci, koji se ne objavljuju na Zapadu, ali su javno dostupni, jasno pokazuju svakom razumnom čoveku nedoslednost teze o totalnoj ruskoj pretnji u sajber-prostoru“, naglasio je Hramov.

Američko povećavanje potencijala za sajber-napade na Rusiju pod izmišljenim izgovorima zahteva da Moskva usvoji zaštitne mere, smatra zamenik sekretara Saveta bezbednosti.

„Među najnovijim sličnim postupcima, posebno se može primetiti činjenica da su u oktobru 2019. protiv Rusije iznete neosnovane optužbe za sajber-napad na državne organe i medije u Gruziji“, naveo je on.

Na sličan način „pumpano“ je o „ nehumanim“ napadima na češke zdravstvene ustanove uključene u borbu protiv virusa korona. „‘Ruskim hakerima’ pokušavaju da pripišu pokušaje dobijanja pristupa mreži proizvođača vakcine protiv kovida 19 iz SAD, Velike Britanije i Kanade“, dodao je on.

Hramov kao zasebnu temu izdvaja navodni ruski uticaj na rezultate izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, između ostalog, korišćenjem informacionih tehnologija.

„Ovo pitanje postalo je ‘moneta za potkusurivanje’ u zaoštrenom sukobu američke političke elite“, primetio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti.

On je podsetio je da je američki predsednik Donald Tramp naredio da se započne tajni sajber-napad na rusku Agenciju za internet istraživanja, koju su američke obaveštajne službe, ne iznoseći dokaze, nazvale distributerom informacija koje se kvalifikuju kao mešanje.

„Donald Tramp javno je priznao postojanje ovog napada u nedavnom intervjuu ‘Vašington postu’“, rekao je Hramov.

Istovremeno, prema sveže objavljenim podacima, američki predsednik je 2018. godine dao agenciji CIA šira ovlašćenja prilikom obavljanja ofanzivnih operacija u sajber-prostoru, uključujući i sprovođenje operacija za izbacivanje iz upotrebe infrastrukture protivnika, dodao je on.

„Takvi uslovi diktiraju potrebu preduzimanja zaštitnih mera u skladu sa odredbama doktrine o informacionoj bezbednosti Ruske Federacije i ruskog zakonodavstva“, zaključio je Hramov.

Izvor
Tanjug
Sednica Sveta bezbednosti Ruaije, foto: © RIA Novosti / Alekseй Družinin/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
SAD
hakeri

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Avdejevski pravac: oslobođenje Berdičija i Novokalinova

Stanje za 21:00 27.04.2024.

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...