Srbski tobdžija u istoriji svetskih ratova

30.09.2019. god.

Žitelji Trstenika danas će položiti cveće i vence na spomenik Radoja Rake Ljutovca, srbskog artiljerca, koji je ušao u istoriju svetskih ratova kao prvi vojnik tobdžija koji je oborio neprijateljski avion. Dogodilo se to 30. septembra 1915. godine, kada je iznad Kragujevca srušen austrougarski bombarder.

Radoje Ljutovac je rođen 4. septembra 1887. u selu Poljna. Vojevao je u oba balkanska rata, zatim i u Prvom svetskom, preživeo golgotu povlačenja preko Albanije, da bi se, po oslobođenju zemlje, ovenčan najznačajnijim vojničkim odličjima, u Trsteniku posvetio trgovačkom poslu.

Prema zapisima publiciste Slobodana Simonovića, autora „Enciklopedije Kruševca i okoline”, austrijska avijacija je tog 30. septembra 1915. neprestano bombardovala Kragujevac, naročito Vojnotehnički zavod.

„Srbska artiljerija se branila, ispaljivala granate, gađala avione, ali je borba bila neravnopravna. I, najzad, 30. septembra 1915. godine, oštro oko tobdžije Rake Ljutovca nanišanilo je austrijski avion ’Rumpler’ s motorom ’Dajmler-benca’ od 120 konjskih snaga. Avion je pao pored kuće trgovca Obrena Jankovića.”

Spomenik Radoju Ljutovcu u Trsteniku

Raka Ljutovac je dejstvovao iz zarobljenog turskog topa, koji su prepravili majstori kragujevačke Vojne fabrike, pa montirali na okrugle drvene platforme i popeli na Metino brdo iznad grada. Prema njegovom kazivanju, tog prepodneva iz pravca Lapova letela su tri neprijateljska bombardera. On je nanišanio jedan, zadržao dah, pa povukao obarač. Avion se nakrivio, a iz njegovog trupa izbio je gust crni dim. Potom se obrušio. Raka je od svog komandira dobio konja, kojim je hitro odjahao u grad, u Vrhovnu komandu. Uspeo je da se probije kroz okupljeni narod i vidi kako olupina još gori. Prekaljeni srbski ratnik je odao poštu poginulim članovima neprijateljske posade, pilotu kapetanu fon Šeferu i njegovom pomoćniku Otonu Krišu.

Za obaranje neprijateljskog aviona, ispoljenu hrabrost i požrtvovanost, Ljutovac je odlikovan srebrnim ordenom Karađorđeve zvezde i unapređen u čin narednika. Ljutovac je i nosilac Albanske spomenice, kao i Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918.

Posle Velikog rata, živeo je u Trsteniku i radio kao trgovac. Dva puta se ženio, ali nije imao potomstvo. Umro je 25. novembra 1981. godine. U opštini Trstenik postoje dva spomenika njemu u čast –jedan u centru grada, a drugi u rodnoj Poljni. Zaostavštinu Rake Ljutovca čuvaju Narodni muzeji u Kruševcu i Trsteniku.

– Muzejska zborka u Trsteniku sadrži obimnu arhivsku građu koja se tiče Rake Ljutovca. U pitanju su brojne fotografije i rukom pisana dokumenta. U planu nam je da svu građu digitalizujemo i učinimo dostupnijom građanstvu – kaže za „Politiku” istoričar Jelena Vukčević, direktorka Narodnog muzeja u Trsteniku.

Vojska Srbije je 30. septembar, dan kada je Raka Ljutovac oborio neprijateljski avion iznad Kragujevca, proglasila Danom artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva.

Izvor
Portret Rake Ljutovca, foto: Narodni muzej Trstenik / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ekološko Potemkinovo selo: Kamenolom u Raščićima

Meštani sela Raščići kod Ivanjice godinama bezuspešno pokušavaju da reše problem buke i zagađenja koji su direktna posledica rada kamenoloma u vlasništvu firme \"Putevi” Ivanjica.

Cilj da se slome Srbi još traje – Lavrov

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za Alternativnu televiziju da je cilj da se Srbi slome još uvijek traje.

Doživite radost sa Ordera aplikacijom

U oblasti korporativne ishrane, aplikacija Ordera pretstavlja inovativno rješenje u zadovoljavanju potreba zaposlenih. Sa modulima kao što su Topli obrok, Ketering, Restorani, Onlajn Šop, Ordera nudi velike mogućnosti za...

Preminuo pukovnik Zlatan Crnalić

Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživjelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, preminuo je danas u 61. godini nakon kraće i teške bolesti