„Sovjetski narod se nije povukao pred nacistima, za razliku od onih koji su izabrali sramotu kapitulacije ili direktnu saradnju“

23.08.2019. god.

Izjava ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka povodom predstojeće 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine

"U predvečerje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, kao odlučni protivnici falsifikovanja istorije, sećamo se događaja koji su prethodili toj stravičnoj tragediji, događaja koje bi sada mnogi želeli licemerno da zaborave, kako bi sakrili neuglednu ulogu svojih država u rasplamsavanju svetskog konflikta.

Među tim događajima su popustljivost zapadnih zemalja prema ponovnom naoružavanju Rajha i anšlusu Austrije od strane nacista, profašistička neutralnost zapadnih zemalja u Španiji, podmukao Minhenski sporazum Velike Britanije i Francuske sa Hitlerom i Musolinijem, koji je sankcionisao podelu Čehoslovačke između nacističke Nemačke, Mađarske i Poljske…

Sećamo se i toga da je svetski rat mogao da se spreči, da su se zapadne države umesto ’umirivanja‘ agresora odazvale inicijativi Sovjetskog saveza o izgradnji sistema kolektivne bezbednosti. Poziv Sovjetskog saveza je tada ostao bez odgovora — zapadne zemlje su bile sebično zainteresovane za preusmeravanje nacističke ekspanzije prema Istoku, nadajući se da će ih rat na taj način zaobići.

Našavši se pred neophodnošću da samostalno obezbeđuje svoju bezbednost, Moskva je bila primorana da pristane na pregovore sa nacistima i - nakon Poljske, Velike Britanije i Francuske, potpiše sa Berlinom dokument o nenapadanju, poznat kao pakt „Molotov–Ribentrop“, dobivši na taj način mogućnost da se bolje pripremi za rat protiv agresora, neizbežan rat koji se naglo približavao.

22. juna 1941. godine Sovjetski savez je postao još jedna žrtva najmoćnije ratne mašinerije tog doba, koju je pokretala ideologija mržnje prema čoveku.

Međutim, sovjetski narod se nije povukao pred surovim neprijateljem, za razliku od onih koji su izabrali sramotu kapitulacije ili direktne saradnje sa nacistima.

Plativši neverovatnu cenu, odbranio je nezavisnost Otadžbine, dao je odlučujući doprinos pobedi nad hitlerovskom Nemačkom, slomu nacizma i spasavanju evropskih naroda od ropstva i istrebljavanja. Rezultati Nirnberškog procesa nisu podložni reviziji

Čuvajući sveta sećanja na žrtve nacizma, odvažnost vojnika, koji su dali svoje živote radi slobode budućih generacija, bratstvo antihitlerovske koalicije, dužni smo da sada, kada se svetska zajednica suočava sa novim globalnim izazovima i pretnjama, ujedinimo napore radi razvoja sveobuhvatne saradnje, formiranja prostora jednake i nedeljive bezbednosti, političko-diplomatskog sređivanja konflikata i kriza, uz rigorozno poštovanje normi i principa međunarodnog prava.“ saopštio je u izjavi za Tanjug ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

Izvor
foto: © Tanjug / Dragan Kujundžić/ vostok.rs