Srušili smo monopol zapadnih medija

25.04.2019. god.

Na predavanje je stigao sa kačketom i u majici na kojima je pisalo „Strani agent”. Aluzija je bila jasna – njegova medijska kuća RT, koja emituje program širom sveta na nekoliko jezika, a finansirana je od strane Kremlja, morala je da se u Americi registruje kao agent strane vlade.

„Ako imaš alternativni pogled na svet, odmah si strani agent. Za mene je ovaj natpis medalja. Ponosan sam na njega”, reči su kojima je Aleksej Nikolov, generalni direktor i izvršni urednik RT, započeo prekjučerašnje predavanje studentima Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.

"Ekskluzivu Asanžovog hapšenja dobili smo tako što smo bili bolji od zapadnih medija, a ne na osnovu dojave od `Vikiliksa`"

Nikolov je došao na FPN u organizaciji Centra za ruske studije ovog fakulteta. Kako je objasnio prof. dr Siniša Atlagić, profesor FPN-a i rukovodilac Centra za ruske studije, u centru su smatrali da je važno da studenti čuju direktora RT, jer se danas gotovo sve što dolazi iz Rusije ocenjuje kao negativno. Za brojne zapadne medije, televizije i sajtovi RT nisu ništa drugo do propagandno sredstvo Kremlja. Nikolov odgovara da je RT meta samo zato što je ponudio drugačiju verziju istine od onoga što nude zapadni mejnstrim mediji.

Prvi tekst je objavio sa 13 godina. Za vreme SSSR-a, prvenstveno se bavio sportskim novinarstvom, da bi devedesetih počeo da prati politiku, prvo za Radio Eho Moskve, a onda i za televiziju. Jedan je od osnivača RT 2005. Video-servis ove kuće, Raptli, imao je ekskluzivan snimak nedavnog hapšenja Džulijana Asanža u Londonu. Kako Nikolov objašnjava u intervjuu za „Politiku”, to što je ruska televizija jedina imala snimke, sramota je za britanske medije.

– Zapadni mediji su bili lenji da dežuraju ispred ekvadorske ambasade. Onda su se tri lokalne televizije dogovorile da smenjuju ekipe, pa su i od toga odustali. Mi smo bili tamo danima, 24 časa dnevno. Iz Si-En-Ena su zvali našu glavnu urednicu Margaritu Simonjan da je pitaju kako je došla do snimaka, a odgovor je bio jednostavan: „Bolji smo od vas!”

Kako odgovarate na tvrdnje da ste imali dojavu od „Vikiliksa” kada da budete ispred ambasade?

- Čak i da imamo specijalni odnos s Asanžom, kako je on mogao da zna kad će ga izbaciti? Ekvadorski predsednik jedini je znao kad će izbaciti Asanža, a Asanž i RT su poslednji kojima bi Lenin Moreno dojavio kad će se to desiti. Zapadni mediji nas optužuju za prljave trikove, ali ja mislim da oni nisu bili tamo zato što su se oslonili na nepouzdane informacije britanske vlade.

U SAD kritika na vaš račun ide u dve krajnosti – tvrdi se da je vaša propaganda Americi izabrala predsednika, a istovremeno i da su vam rejtinzi minorni i da RT niko ne gleda. Kolika je vaša gledanost u SAD?

- Mi nemamo para da platimo Nilsen da stalno prati našu gledanost, već samo periodično naručujemo istraživanja. Nemam podatak o našoj gledanosti, ali mogu da vam kažem da se oni ne plaše brojeva, već činjenice da ljudi sad imaju i drugačiji izvor. Dosad je važilo da niko ne sme da dovodi u pitanje ono što zapadni mediji javljaju, ali mi smo srušili monopol.

Zašto ste ime Raša tudej (Rusija danas) promenili u RT? Da li ste namerno izbacili Rusiju iz naziva da biste pred svetskom publikom delovali kredibilnije?

- RT je lakše, komercijalnije, omogućava nam da se zovemo isto na svim jezicima na kojima se emitujemo, na engleskom, španskom, arapskom... Počeli smo sa idejom da govorimo o Rusiji, ali govorimo i o mnogim drugim temama koje mejnstrim mediji ignorišu, a koje nemaju veze sa Rusijom.

RT u sebi vidi ruski Si-En-En ili ruski Bi-Bi-Si, ali za razliku od njih, nikad ne kritikuje svoju vladu. Kako onda možete biti kao Si-En-En?

- Mi kritikujemo aspekte života u Rusiji, ne nužno vladu. Kad se kaže vlada, stalno se misli na Vladimira Putina, ali mi govorimo o problemima u Rusiji. U programu na ruskom jeziku imamo emisiju „Niste sami”, gde pomažemo ljudima da se izbore sa lokalnom birokratijom. Kad je reč o Si-En-Enu, on se ponaša kao izborni štab Hilari Klinton. Nisam ljubitelj Donalda Trampa, ali to kako Si-En-En izveštava o njemu nije objektivnost. Si-En-En iznosi lažnu tvrdnju da je on mesto gde ćete dobiti sve vesti, i to objektivno. Ja smatram da vas vara onaj ko vam kaže da sve možete saznati iz jednog izvora. Mi nikad ne kažemo da sve možete naći na RT. Ako bi ljudi imali samo RT, to bi bio problem, ali to nije slučaj. Mi ne tvrdimo da smo sto posto objektivni, ali je razlika u tome što se ne pretvaramo da je tako. Daću vam primer zapadne „objektivnosti”. Pošto je Margarita Simonjan intervjuisala dvojicu navodnih trovača Sergeja Skripalja, pozvao ju je Bi-Bi-Si i pitao da li im je poverovala. Odgovorila je da veruje samo svojim očima, a Bi-Bi-Si je preneo da ni glavna urednica RT ne veruje onima koji tvrde da nisu otrovali Skripalja. Eto zašto je RT potreban. Bi-Bi-Si očigledno nije toliko objektivan i nepristrastan.

Na vašem sajtu na engleskom jeziku gotovo je sve o SAD i EU, a skoro ništa o Rusiji. Zašto ne možemo da vidimo šta se dešava u vašoj zemlji?

- Na našoj televiziji na ruskom ima više Rusije, na arapskom više vesti sa Bliskog istoka, na španskom iz Latinske Amerike, a na engleskom više o Britaniji i SAD. Pokrivamo ono što smatramo da naša ciljna grupa želi da čuje. Ako vas zanima, nudimo vam dosta linkova koji vas vode na informacije o Rusiji. Možete otići i na naš sajt „Raša bijond hedlajns” i pronaći ćete dosta podataka o ruskoj istoriji, kulturi, umetnosti, kuhinji. Ljudi koji kažu da na RT nema ništa o Rusiji ne žele da tragaju za informacija o Rusiji.

Ali, za kritikom na račun SAD ne mora se tragati, ona je prvo što vidite kad otvorite RT...

- Ljudi više žele da čitaju o SAD nego o Rusiji. Samo pratimo zakon profesije.

Dakle, Amerikance ne zanima da od ruske televizije čuju o problemima u Rusiji, a zanima ih da ih ruska televizija obavesti o problemima u njihovoj zemlji?

- Da, zato što mi postavljamo pitanja koja niko drugi ne postavlja, nudimo priče koje gledaoci ne dobijaju od američkih mejnstrim medija. Zato nas naši gledaoci vole, a za druge smo strani agenti.

RT ima misiju da širi ruski pogled na svet. Da li je vaša uloga kontraproduktivna s obzirom na to da antiruska histerija odavno nije bila veća?

- Histerija jeste velika, ali ne vidim kako je to povezano sa RT. Možda nismo dovoljno dobro radili? Uvek može bolje i moguće je da nismo dovoljno efikasni, ali naš budžet od 220 miliona evra daleko je manji od budžeta zapadnih javnih servisa ili privatnih televizija. Ipak, mislim da nismo tako loše radili s obzirom na buku koju smo podigli na Zapadu.

O RT na srbskom jeziku

Nećemo pokretati RT Balkans na srbskom jeziku iz dva razloga. Prvi je finansijski. Televizija mnogo košta. Isto pitanje nam postavljaju i u Italiji, Brazilu, Indiji, Kini, ali to je pitanje budžeta. Međutim, čak i da imamo para, opet ne bismo uložili u televiziju jer verujemo da je budućnost vesti na internetu. Usredsređujemo se na to da budemo prisutni na „Tviteru”, „Vocapu”...

Jelena Stevanović, Politika

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
SAD
mediji

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rezultati poslovanja NIS Grupe u prvom kvartalu 2024. godine

U prvom kvartalu 2024. godine fokus NIS-a bio je na nastavku i povećanju obima investicionog ciklusa započetog prošle godine. Tako je u razvojne projekte investirano 10,5 milijardi dinara, što...

Kupjanski pravac: ruski proboj odbrane Oružanih snaga Ukrajine u Kislovci

Stanje od 17:00 27.04.2024.

Pojavili se detalji propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine – Velt

Kijev bi se obavezao na neutralni status i dobio međunarodne bezbednosne garancije, prema nacrtu sporazuma

RT: Zapad mora da gradi odnose sa Rusijom od nule – Kremlj

Moskvi je dosta neprijateljskog stava Evrope, izjavio je Dmitrij Peskov

RT: Tramp planira da sankcioniše zemlje zbog odbijanja da koriste dolar – Blumberg

Savetnici bivšeg američkog predsednika razmatraju kazne za nacije koje žele da trguju nacionalnim valutama, preneo je list

Blinken: Kina ne može da poboljša odnose sa Evropom podržavajući Rusiju

Američki državni sekretar Antoni Blinken danas se, u okviru posete Kini, sastao sa ministrom spoljnih poslova Vang Jijem i kineskim predsednikom Si Đinpingom. Jedna od tačaka dnevnog reda bila...

Ostale novosti iz rubrike »