NATO tokom agresije gađao objekte u kojima se nalaze jedinjenja štetnija po ljudsko zdravlje nego uranijum

18.04.2019. god.

Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić izjavio je da je u saradnji sa Institutom „Batut“ urađeno naučno-medicinsko istraživanje koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

On je za RTS objasnio da je istraživanje sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon NATO bombardovanja, jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.

„Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost“, napomenuo je predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kojem toksinu je reč, dodao je Laketić.

„Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje“, istakao je Laketić.

On je pojasnio da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.

„Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen“, naglasio je Laketić.

Predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja je kazao da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.

Laketić je podsetio da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudsko zdravlje nego uranijum.

Kao primer je naveo Kragujevac u kojem su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.

„U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu“, istakao je Laketić.

On je naglasio da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno.

Laketić je podsetio da je NATO agresija izvršena protivpravno, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Un. Zbog toga Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine, pre svega od zapadnih zemalja, dodao je on.

Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.

Tanjug

Izvor
foto: U.S. Air Force. / vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Zaharova: NATO je odgovoran za stradanja u Jugoslaviji – i za Srebrenicu, a dan sećanja na sve žrtve genocida već postoji

Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist

Ovo nije EU u koju je ušla Mađarska – Orban

Budimpešta nije bila pretplaćena na istopolne brakove ili rat sa Rusijom kada je postala članica, kaže premijer

Nova Vlada Srbije - istorijska šansa za razvoj Bajine Bašte

Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...

RT: Ukrajinski diplomata preti napadom na Krimski most

Struktura će biti uništena do kraja godine, nagovestio je izaslanik Kijeva u Ujedinjenim nacijama

RT: Mađarska odbacuje „suludi“ predlog ukrajinskog ratnog fonda od 100 milijardi evra

Mađarska je obećala da će se suprotstaviti petogodišnjoj strategiji finansiranja Ukrajine koju je upravo predložio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg

Ostale novosti iz rubrike »