Krasnopis u dnevniku ratnika Alekse

21.07.2018. god.

Leto je 1918. godine. Srbska vojska nadire s juga da oslobodi svoju otadžbinu. Borbe se vode, varoši osvajaju, okupator uzmiče pred oslobodiocima. Kaplar Aleksa Lučić rodom iz Kačera kod Užica, ratnik Četvrtog pešadijskog puka „Stevan Nemanja”, u kratkom zatišju borbenih dejstava i brzog napredovanja vodi dnevnik. Kao što je pedantno činio tokom čitavog rata. Zapisuje da se ratna stradanja upamte i pokolenja o tome čitaju, u jednu sveščicu pravim krasnopisom.

„Od 7. do 14. avgusta bili smo pod Crvenom stenom. Uveče 14. krenuli smo se ispod Crvene stene, smenili su nas Grci. Bili smo ceo dan u Raženi, pa došli u Donji Požar. Bili smo ceo dan u Požaru i 16. uveče krenuli smo na položaj. Išli smo na položaj u tri sata izjutra, retke šume i tuj smo se utvrđivali... 1. septembra sam ranjen, počelo je bombardovanje. 2. septembra krenuli smo u pravcu Veternika i Preklopa, od Preklopa smo krenuli niz reku koja se ulivala u Vardar kod Demir Kapije...

Bila je borba kod sela Konopište. Pred Demir Kapijom nas je neprijatelj sasekao 8. septembra i tukao nas iz haubice, ubijo je komandanta baterije i ranjen je Dragoljub Dimitrijević... 10. smo se krenuli i prešli Vardar, 13. smo stigli na Beli Kamen i bila je borba, ranjen je komandant 1. bataljona i odatle smo potisli neprijatelja u pravcu Radoviša”, beležio je Aleksa.

„Neprijatelj nam nije mogao dati otpora i povlačijo je se u pravcu Plačkovice. 17. smo se odmorili, krenuli smo napred i uveče u tri sata pritisli su Bugari i major bugarski, načelnik štaba bugarske brigade došao je kod nas i izjavio da je primirje, ali mu naši nisu verovali... 6. oktobra u Lipljan, konak Priština, i tu sam bio na grobu cara Murata. I sve je zlatom izveženo, grobnica do same Prištine... 7. pravac Vučitrn i iz Vučitrna pravac u Mitrovicu. U Mitrovici je bilo odlično, jer nije bilo opljačkano. 11. pravac Raška, 17. smo stigli u Kraljevo, 18. 10. smo se krenuli iz Čačka do sela Pakovraće, 19.10. Požega, 21.10. Užice, 22.10. kod kuće, baterija je ostala u Užicu...”, piše Lučić o povratku kući.

Ali to nije bio kraj njegovog vojevanja: odmah je nastavio s jedinicom dalje, pa su prešli Drinu i jedno vreme proveli u Bosni (Srebrenici, Zavidovićima, Sarajevu), tamo bili i početkom 1919. godine. Tek je u svoj Kačer, posle pet godina ratnih bojeva i putešestvija – od Mačkovog kamena preko Albanije, Krfa, Marselja i Solunskog fronta – Aleksa konačno došao u novembru 1919. godine. Odlikovan je sa četiri ordena, među kojima je i Karađorđeva zvezda.

Ovaj dnevnik ratnika Alekse Lučića (1898–1968) i danas se brižljivo čuva u porodici Lučić u Kačeru, potomci neguju sećanje na svog hrabrog pretka. Tu neveliku beležnicu staru više od veka, u očuvanom kožnom povezu, s dnevnikom ispisanim neobično lepim rukopisom čuvaju ratnikov sin Milan Lučić, koji je prešao 90 godinu, i unuk Vasilije.

Oni o Aleksi kažu da je bio ugledan domaćin, poznavalac mnogih zanata: vešt zidar, stolar, kačar, umešan sve da napravi. Imao je petoro dece. Upamtili su ga kao strogog, a pravičnog roditelja.

Branko Pejović, Politika

Izvor
foto: Kaplar Aleksa Lučić / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ekološko Potemkinovo selo: Kamenolom u Raščićima

Meštani sela Raščići kod Ivanjice godinama bezuspešno pokušavaju da reše problem buke i zagađenja koji su direktna posledica rada kamenoloma u vlasništvu firme \"Putevi” Ivanjica.

Cilj da se slome Srbi još traje – Lavrov

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za Alternativnu televiziju da je cilj da se Srbi slome još uvijek traje.

Doživite radost sa Ordera aplikacijom

U oblasti korporativne ishrane, aplikacija Ordera pretstavlja inovativno rješenje u zadovoljavanju potreba zaposlenih. Sa modulima kao što su Topli obrok, Ketering, Restorani, Onlajn Šop, Ordera nudi velike mogućnosti za...

Preminuo pukovnik Zlatan Crnalić

Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživjelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, preminuo je danas u 61. godini nakon kraće i teške bolesti