Misija ,,Egzomars“: Kako Rusija i Evropa zajednički traže tragove života na Crvenoj planeti?

20.05.2018. god.

Jedna od oblasti koja u ovim vremenima sve većih međunarodnih konfrontacija i dalje zbližava Evropu i Rusiju je nauka fantastičnih asocijacija poznata kao ,,astrobiologija“. Ova mlada interdisciplinarna nauka u svom užem određenju, poznatom kao ,,egzobiologija“, podrazumeva traženje života izvan planete Zemlje. Najkraće rečeno, njen zadatak je da odgovori na pitanje jesmo li sami u kosmosu.

Od 2016. ,,Roskosmos“ i Evropska kosmička agencija (ESA) sarađuju u realizaciji astrobiološke misije ,,Egzomars“ (ExoMars) čiji je cilj pronalaženje tragova nekadašnjeg ili sadašnjeg života na Crvenoj planeti. Ova misija predstavlja prvi zaista zajednički projekat ruske i evropske kosmičke agencije, a u njoj na različite načine učestvuje čak 29 zemalja. Sa ruske strane, pored ,,Roskosmosa“ kao krovne institucije, u projektu su angažovani korporacija ,,Lavočkin“, Državni kosmički naučno-proizvodni centar ,,Hruničev“ (GKNPC) poznat po proizvodnji raketa ,,Proton M“, Centar za razvoj kopnene kosmičke infrastrukture (CENKI), Moskovski fizičko-tehnički institut (MFTI) i Kosmički istraživački institut Ruske akademije nauka.

Sama misija je koncipirana dvodelno. Njen prvi deo je otpočeo marta 2016. kada su sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu ruskom raketom ,,Proton M“ put Marsa lansirani ESA sateliti za analizu atmosfere ,,Egzomars orbiter“ i italijanska sonda ,,Skjapareli“. Ovaj deo misije je zabeležio polovičan uspeh. Naime, iako je satelit, poznat i kao TGO (Trace Gas Orbiter), uspešno postavljen u orbitu Marsa, italijanska sonda je pretrpela udes i razbila se o crvene stene planete.

Ovaj peh će biti ispravljen u drugoj fazi misije, najpre zakazanoj za ovo leto, a potom pomerenoj za jul 2020. usled problema koje su antiruske sankcije EU napravile. U toj fazi će, ponovo raketom ,,Proton M“, na površinu Marsa (nakon nekih devet meseci putovanja) biti dopremljen istraživački rover Evropske kosmičke agencije, međutim ovaj put će se za njegovo sletanje pobrinuti sofistikovani lender na čijem razvoju radi ruska kompanija ,,Lavočkin“. Koncepcija sletanja koju su osmislili inženjeri Lavočkina oslanja se, između ostalog, na etapnu upotrebu padobrana, pri čemu bi se jedan padobran otvorio već pri supersoničnoj brzini sletanja lendera, a drugi po ostvarivanju subsonične brzine. Toplotni štit bi se u tom trenutku otkačio, otkrivajući sletne raketne motore i nožice lendera kojim bi se čitava konstrukcija glatko prizemila. Roskosmos je već u martu ove godine izveo uspešnu simulaciju ovog sletanja u Švedskoj, pri čemu je korišćen padobran prečnika 35 metara i nosivosti 195 kilograma, koliko je planirano da lender i rover zajedno imaju. Uslediće još nekoliko proba, pri čemu će ona najizazovnija biti sa visine od 30 kilometara. Posebno je interesantno što će ovaj lender nakon ispunjenja prvobitnog zadatka nastaviti da funkcioniše kao samostalna, fiksna i dugotrajna istraživačka platforma.

Dok su pripreme za drugu fazu misije uveliko u toku, TGO se stabilizovao u orbiti Marsa na nekih 400 kilometara od njegove površine, pa su krajem aprila na Zemlju pristigle njegove prve fotografije površine Crvene planete, i to rejona tzv. ,,Koroljevog kratera“, imenovanog po čuvenom ruskom naučniku koji je rukovodio sovjetskim kosmičkim programom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Osim kamerama, TGO je opremljen osetljivim senzorima koji analiziraju atmosferu Marsa u potrazi za metanom i drugim gasovima koji bi ukazivali na aktivne biološke procese i samim tim – život. Preciznije, ovaj satelit poseduje četiri glavna seta tehnologija: dva kompleksa spektrometara (ACS i NOMAD), detektor neutrona (FREND) i kompleks sofistikovanih kamera visoke rezolucije CaSSIS. Konačno, na njemu je i komunikaciona oprema kojom će se upravljati Egzomars roverom nakon njegovog sletanja 2020. Dva od navedenih sistema, i to ACS i FREND, su delo Kosmičkog istraživačkog instituta Ruske akademije nauka.

ACS (Atmospheric Chemistry Suite) se zapravo sastoji od tri odvojena instrumenta, tj. infracrvena spektrometra sposobna za detekciju ekstremno malih količina traženih gasova. Praktični doprinos ovog sistema utvrđivanju tačne strukture atmosfere Marsa će biti velik, čak i ako glavni cilj misije ne bude ispunjen. Što se FREND (Fine Resolution Epithermal Neutron Detector) sistema tiče, njegov zadatak je da mapira vodonik na površini Crvene planete, i to do dubine od jednog metra. Smatra se da će ovom tehnologijom uspešnost detekcije naslaga leda pri površini Marsa biti udesetostručena. Ova dva uređaja koja su delo Ruske akademije nauka, imaće krucijalnu ulogu u podizanju situacione svesti o atmosferskom i geološkom stanju na Crvenoj planeti, čime će i planiranje budućih misija, a posebno onih sa ljudskom posadom, biti olakšano.

Sam robot-rover, koji proizvodi ,,Erbas“, je trenutno u fazi prototipa, čije se testiranje vrši u Francuskoj. Rover poseduje šest točkova, kamere, autonomni navigacioni sistem i specijalnu dva metra dugu bušilicu za analizu tla. I ovde su prisutna dva proizvoda Kosmičkog istraživačkog instituta Ruske akademije nauka – infracrveni spektrometar ISEM i neutronski spektrometar ADRON-RM.

Tačna lokacija sletanja lendera (i rovera) će biti saopštena krajem ove godine, a sporazumno će je doneti ruski i evropski naučnici. Rukovodilac ,,Egzomars“ projekta sa ruske strane, Danil Rodionov, saopštio je krajem prošlog meseca da ,,postoje dva glavna kandidata – ravnica Oksija (Oxia Planum) i dolina Mavrt (Mawrth Vallis)“, ali da će definitivna odluka biti doneta ,,do kraja godine, verovatno negde u oktobru-novembru“. U suštini, dva kriterijuma su glavna pri odabiru mesta sletanja – fizička prikladnost terena za sletanje i verovatnoća ispunjenja glavnog zadatka misije, odnosno otkrića tragova života (što uglavnom podrazumeva prisustvo vode).

Široj javnosti bi traganje za životom na Marsu moglo da deluje uzaludno, međutim, kao i u svemu što ima veze sa kosmičkim istraživanjima, problem je složeniji nego što to možda deluje na prvi pogled. Naravno, ukoliko neko pod ,,traženjem života u kosmosu“ porazumeva stupanje u kontakt sa naprednim, hiper inteligentnim, humanoidnim vanzemaljacima kakve reklamira Holivud, ,,Egzomars“ je uzaludan. Međutim, u realnosti je daleko izvesnije da život na drugim planetama, naročito onim u našem neposrednom susedstvu, postoji u formi primitivnih mikroskopskih organizama. ,,Marsovci“ za kojim naučnici ,,Egzomars“ misije tragaju mogli bi da izgledaju poput ekstremno rezistentnih ,,vodenih medveda“ sa naše planete ili hibernirajućih bakterijskih spora. Njihov pronalazak bi doprineo razumevanju istorije Marsa i, još važnije od toga, razumevanju opstanka bakterijskih oblika života na njemu, što je neophodno za buduće planove kolonizacije i eventualnog ,,teraformiranja“ Crvene planete. Čak i ukoliko osnovni zadatak ,,Egzomarsa“ ne bude ispunjen, stečeno iskustvo i prikupljeni podaci koristiće ultimativnom cilju slanja čoveka na ,,četvrti kamen od Sunca“.

,,Egzomars“ međutim ima još jednu važnu poruku za Zemljane. On pokazuje da ukoliko vodeće nacije čovečanstva svoju kreativnu energiju preusmere sa hranjenja imperijalističkih težnji ka postizanju opšteg dobra, ukoliko jezik konfrontacija, sankcija i pretnji zamene jezikom saradnje i solidarnosti, a hantingtonski ,,sukob civilizacija“ dijalogom civilizacija na koji poziva Moskva – ni najdalji i najneverovatniji ciljevi neće biti nedostižni. Mars će onda biti samo jedan od stepenika na putu čovekovog uspona.

Vojislav Gavtilović,
Russia beyond

Izvor
Satelit TGO u atmosferi Marsa ESA/ATG, foto: medialab/http://exomars.cosmos.ru / Russia beyond/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

O novom raketnom udaru na Krim – Ribar

Ukrajinske formacije pojačavaju intenzitet raketnih napada na Krim. Za nedelju i po izvršeni su napadi na Džankoj i rt Tarhankut, a večeras - na Simferopolj i ponovo na Džankoj....