Zemlje EU nisu jedinstvene oko učešća u budžetu

03.05.2018. god.

Novi nacrt budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine, koji je predložila Evropska komisija, naišao je na različita reagovanja članica.

Taj nacrt predviđa povećanje pojedinačnih doprinosa država, a neke od država najavljuju protivljenje.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da, iako ima pozitivnih elemenata u predloženom budžetu, on nije prihvatljiv u sadašnjoj formi.

„Za nas je prihvatljivo rešenje još uvek daleko“, rekao je Kurc novinarima, navodeći da očekuje „teške i duge pregovore“.

On smatra da su preporuke koje se tiču spoljnih granica EU pozitivne, ali da sadašnji predlog stavlja preveliko opterećenje na one koji doprinose budžetu.

Posle „bregzita“ EU bi trebalo da postane ekonomičnija i efikasnija, istakao je Kurc.

Predloženi budžet nije prihvatljiv ni za Holandiju, kaže premijer Mark Rute, koji se zalaže za „moderan budžet uz pravednu raspodelu tereta“, prenosi AP.

Prema njegovim rečima, manja Unija posle „bregzita“ mora da znači i manji budžet, a to znači težak izbor.

Holandija je jedna od bogatijih zemalja i izdvaja veći doprinos za EU nego što joj se vraća.

Predlog EK da u budžetu smanji subvencije za poljoprivrednike za pet odsto nije prihvatljiv za Francusku, čije ministarstvo poljoprivrede najavljuje protivljenje smanjenju izdvajanja.

Nemačka, čija je neto-uplata u budžet Unije najveća, reagovala je oprezno i ponovila spremnost da potroši više, ali samo ako to bude „pravedno“.

Varšava će se usprotiviti svakom planu budžeta Evropske unije koji ne pravi ravnotežu između potreba različitih zemalja-članica tog bloka, poručio je danas zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Konrad Šimanjski.

„Put do punog kompromisa oko budžeta EU i dalje je veoma dug“, rekao je Šimanjski obraćajući se novinarima u Varšavi, preneo je Rojters.

Evropska komisija predložila je novi nacrt budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine, koji uključuje odredbe koje bi za posledicu mogle da imaju uskraćivanje novca Poljskoj zbog odnosa prema pravosuđu.

„Pomalo nam je nelagodno zbog nekih predloga, koji podrazumevaju neku političku diskreciju, što je potpuno suprotno vladavini prava. Pravna norma mora da bude jasna, i ona ne može biti predmet političkih emocija“, rekao je Šimanjski, navodi portal „Politiko“.

AP, međutim, javlja da su poljski zvaničnici reagovali s olakšanjem na predloženi dugoročni plan za potrošnju EU, uz ocenu da su smanjenja i promene u potrošnji mnogo manje bolni nego što je očekivano.

Šimanjski je, navodi agencija, rekao da Poljska „ceni“ što predlozi EK u velikoj meri štite potrošnju u centralnoj i istočnoj Evropi.

Evropska komisija predložila je novi nacrt budžeta Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine, kojim se predviđa povećanje doprinosa zemlja-članica u zajedničku kasu sa 1 na 1,114 procenta BDP-a, ali i direktno povezivanje poštovanja vladavine prava i korišćenja novca iz budžeta EU.

Bitna i očekivana izmena jeste predloženi mehanizam koji će se odnositi na povezivanje mogućnosti korišćenja novca iz zajedničkog budžeta i poštovanja vladavine prava u zemljama-članicama.

Iako u Evropskoj komisiji kažu da je u pitanju „generalno primenjiv mehanizam koji nije usmeren protiv konkretnih zemalja-članica“, jasno je da bi zemlje kao što su Mađarska i Poljska mogle biti prve na udaru novih mera zbog optužbi za podrivanje slobode govora i nezavisnosti pravosuđa.

Tanjug

Izvor
foto: © RIA Novosti / Aleks Maknoton/ vostok.rs

Povezane teme
EU
budžet
finansije
novac

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Preminuo pukovnik Zlatan Crnalić

Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživjelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, preminuo je danas u 61. godini nakon kraće i teške bolesti

RT: Švajcarska konferencija okončaće „mirovni plan“ Zelenskog – Medvedev

Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik

RT: Makronova ideja za Ukrajinu bi započela treći svetski rat – Mađarska

Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Zaharova: NATO je odgovoran za stradanja u Jugoslaviji – i za Srebrenicu, a dan sećanja na sve žrtve genocida već postoji

Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist