Obilazak Nižnjeg Novgoroda za 72 sata

Nižnji Novgorod se nalazi u centru evropskog dela Rusije. Ima preko milion stanovnika i peti je po veličini grad u Rusiji. Žitelji Nižnjeg Novgoroda ponosni su na istoriju svoga grada. Nižnjenovgorodski Kremlj nikada nije bio osvojen, a u „smutno doba” 1612. godine Minjin i Požarski su upravo iz Nižnjeg Novgoroda poveli narodnu dobrovoljačku vojsku i oslobodili Moskvu i Rusiju od poljske okupacije.

1. Dan u Nižnjem Novgorodu započnite u kafeu „Coffee Cake” u Roždestvenskoj ulici. Popijte espreso ili raf-kafu sa lavandom (ruski koktel na bazi espresa).

2. U šetnju gradom krenite iz Roždestvenske ulice, gde se nalaze najbolje prodavnice, kafei i klubovi.

3.  U Roždestvenskoj ulici obavezno posetite prelepu Crkvu Rođenja Presvete Bogorodice čije šarene kupole liče na kupole moskovskog Hrama Vasilija Blaženog, a iskošen zvonik na Krivi toranj u Pizi. Po mišljenju građana Nižnjeg Novgoroda, Crkva rođenja Presvete Bogorodice je najlepše zdanje u gradu.

4. Na Keju Fjodorovskog doživećete nezaboravan zalazak sunca. Udahnite duboko, a zatim se od Crkve rođenja Presvete Bogorodice popnite 400 metara uzbrdo. Vredi se potruditi, jer se odozgo pruža divan pogled na grad i ušće Oke u Volgu. Uživajte u sunčevom zalasku i napravite selfi sa prelepim pejzažem u pozadini.

5. U restoranu „Bezuhov” na početku Roždestvenske ulice uz večeru možete uživati u ruskoj književnosti, američkim filmovima ili nižnjenovgorodskoj dubstep muzici.

6. Po nižnjenovgorodskom Kremlju je najlepše prošetati kada je tišina i još nema gužve. Do Kremlja možete stići tramvajem. Više informacija o tramvajskim linijama u Nižnjem Novgorodu pogledajte na sajtu https://tramtour.ru/trip. Zidine sa kulama duge su 1200 metara. Uživaćete u prijatnoj šetnji i pogledu na grad i Volgu.

7. Ispod zidina Kremlja, u blizini Trga narodnog jedinstva, nalazi se poznati spomenik žitelju Nižnjeg Novgoroda Kuzmi Minjinu i knezu Dmitriju Požarskom. To je manja kopija spomenika postavljenog u 19. veku na Crvenom trgu u Moskvi od novca koji je sakupio narod.

8. Posle šetnje Kremljom svratite na brz i ukusan zalogaj u kafe-bar „Haringa i kafa” pored Trga narodnog jedinstva u Roždestvenskoj ulici. Ako volite barove poput londonskog „Dogs & Bubbles”, poručite specijalitet kuće – haringu i kafu. Umesto toga možete se odlučiti za ceđenu limunadu i tost sa namazom od lososa.

9. Veče u Nižnjem Novgorodu najlepše je provesti na Nižnjevolškom keju. Lagano prošetajte obalom dok sunce zalazi, osmehnite se prolaznicima i duboko udišite svež vazduh sa reke. Na keju se nalaze Čkalovljeve stepenice sa 560 stepenika. Ako uspete da se popnete uz njih, biće to odlična rekreacija za kraj dana.

10. Volite li ekstremnu zabavu? U Nižnjem Novgorodu obavezno posetite žičaru dugu preko tri i po kilometra koja se proteže iznad Volge na visini od 82 metra. Vikendom je najbolje doći oko 9 sati ujutru, kada se žičara otvara, da ne biste čekali u redu. Vožnju žičarom ne preporučujemo po vetrovitom ili lošem vremenu.

11. Posle vožnje žičarom krenite u ulicu Boljšaja Pokrovska i posetite nižnjenovgorodski Brodvej. Vikendom je ovde prilična gužva. Videćete vile trgovaca, pozorište i druga interesantna zdanja. Na sredini bučnog šetališta nalazi se zgrada Državne banke koja liči na starorusku ukrašenu brvnaru („terem”). Sagrađena je kao poklon carskoj porodici povodom 300-godišnjice dinastije Romanov. Enterijer zgrade je oslikao najpoznatiji ilustrator ruskih bajki Ivan Bilibin. Nižnjenovgorodska banka zaista izgleda kao neosvojiva tvrđava u kojoj se čuva nebrojeno blago i spava zmaj poput Tolkinovog Smauga. Zgradu banke možete obići sa turističkom grupom, a poseta se mora unapred zakazati telefonom. Bez prethodne najave banka se može obići samo 17. maja.

12. Posetu Nižnjem Novgorodu završite u kultnom baru „Biblioteka”, u kome se sto mora ranije rezervisati. Bar se nalazi u ulici Boljšaja Pokrovska. Uređen je kao čitaonica, ima police sa knjigama i stilizovan meni, ali nikada nije tiho kao u biblioteci. Na terasi bara možete pojedesti picu, popiti sangriju i probati domaće deserte.

Jelena Potapova,
Ruska reč