Arktik kao predmet pregovora

Rusija priprema ažurirani zahtev za Komisiju UN za 1,2 miliona kvadratnih kilometara arktičkog kopna pod morem. Stručnjaci kažu da nema teritorijalnih sporova oko ove deonice.

Međutim, Rusija treba naučno da obrazloži svoje zahteve i da usaglasi granice s američkom, kanadskom i danskom stranom, odnosno da obavi proceduru delimitacije. S Norveškom je uspostavljena takozvana siva zona, odnosno predmet sporova, ali je ona već regulisana.

Rusija je prvi zahtev Komisiji podnela još 2001. godine, samim tim zvanično zabeleživši svoje pretendovanje na arktičko kopno ispod mora van granica zone od 200 milja. Komisija za granice kopna ispod mora razmotrila ga je u junu 2002. godine i izložila je primedbe i preporuke u vezi s njim. U skladu s njima, 2002. godine je počeo novi ciklus kompleksnih geološko-geofizičkih istraživanja.

Na nedavnoj konferenciji za novinare rukovodilac Ministarstva prirode Rusije Sergej Donskoj je saopštio da će Komisija UN razmatrati ažurirani ruski zahtev u prvoj polovini 2015. godine.

- U prvom kvartalu podnosimo zahtev, dakle, u junu-julu će ga razmotriti stručna Potkomisija na svojoj sednici. To će biti prvo razmatranje posle kojeg će nam biti jasan dalji odnos stručnjaka prema ovom zahtevu.

Ministar je u toku konferencije za novinare izjavio da imajući u vidu da Rusija već više godina radi na naučnom obrazlaganju ovog zahteva, postoje pretpostavke da se smatra da će s drugim pretendentima na arktičku teritoriju uspeti da postigne normalan, konstruktivan dijalog.

Danska i njena autonomna teritorija Grenland su, kao što je poznato, podneli UN zahtev za određivanje spoljne granice svog kopna pod morem sredinom decembra; oni pretenduju na površinu Artika veličine oko 900 kvadratnih kilometara. „Imaćemo u vidu zahtev Danske, to će nam biti osnova da vidimo kao dalje da delujemo,“ – dodao je Donskoj.

Podsetićemo da u skladu s odredbama važećeg međunarodnog prava arktičke države imaju pravo na kontinentalni deo ispod mora u zoni od najviše 200 morskih milja od svojih granica. U slučaju da država pretenduje da kopneni deo ispod mora van granice od 200 morskih milja, zahtev koji se upućuje Komisiji UN za granice kontinentalnog dela ispod mora treba da bude potvrđen naučnim i tehničkim podacima.

Po mišljenju zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu Viktora Supjana, ruske pretenzcije na arktičku teritoriju su ovog puta sasvim opravdane.

- Koliko mi je poznato, ovog puta smo poslu pristupili na najozbiljniji mogući način. Razume se, grebeni Mendeljejeva i Lomonosova i zemlja između njih predstavljaju privlačno parče, ali su naše pretenzije naučno opravdane, koliko god je to moguće. Razume se, zemlje, koje pretenduju na dno Severnog Ledenog okeana će pokušavati da dokažu svoje pretenzcije, odnosno ne treba očekivati da će naš zahtev u UN glatko proći. Međutim, to će biti naučni spor gde će sve zavisiti od ubedljivosti argumenata naših naučnika.

Jevgenija Kuznjecova,