DA LI MEDITIRATE ILI TIHUJETE?

Neke elemente drugih kultura neretko dočekujemo sumnjičavo, uvereni da se susrećemo sa „nečistim silama". To se u najvećoj meri odnosi na vrste istočnjačkih tehnika meditacije, duhovnih i telesnih vežbi, ili postupaka unapređenja ljudskog zdravlja. Zašto je tako i kako tu stvari zapravo stoje?

Piše Radovan Karadžić, alijas David Dabić

Sve naše meditacije

Mada se na raznim meridijanima nalazi u različitim fazama razvoja, ljudski rod je jedan. U razvoju individue i društva postoje opštevažeće zakonomernosti koje se, kao u kakvoj arheologiji, prepoznaju poput godova u „preseku" svake kulture i civilizacije.
I kao što se svaka individua razvija kroz istovetne faze (mada kod individua ishod nikad nije istovetan, već u detaljima uvek neponovljiv, ali u prepoznatljivim okvirima i zakonitostima), tako se i društva razvijaju po fazama i na veoma sličan način. Ono što postoji u jednoj autentičnoj kulturi, postoji i u drugoj, isto tako autentičnoj kulturi, ali se drugačije naziva i ispoljava.

Da, meditacija je povezana sa verom

Tačno je da su meditacije, molitve i druge tehnike duhovnog uzdizanja istovremeno i religijski elementi, i deo puta ka Bogu, ka višim sferama postojanja i sopstva.
Ali, zar svaka kultura nije sistem mera, postupaka, verovanja i rituala pomoću kojih se čovek otima svojoj nižoj prirodi, u težnju ka višim oblicima postojanja? Zato osnovu svake kulture čini sistem verovanja - religija, a u osnovi svake religije je poimanje života kao svetinje (po čemu se sekte razlikuju od religija), te sistem mera za obezbeđivanje zdravog života. Nema autentične religije koja sebi kao cilj ne postavlja spasenje čoveka i na ovom i na onom svetu, putem zdravog života, brige o telu i duhovnog uzdizanja kroz udaljavanje od patnje i dostizanje blagostanja, što je drugo ime za uspostavljanje veze sa višim svetom, entitetima, energijama, sve do sjedinjenja sa Bogom, koji je na ovom svetu prisutan i delatan, delotvoran u obliku energija, strujanja, topline, boja, mirisa, što sve spada u energije.

Meditiranje je prisutno u svakoj kulturi

Pošto su kulture (kad su nerazorene i neometane u autentičnom razvoju) celoviti organizmi, razume se da svaka ima iste vitalne „organe", koji je čine živim organizmom. To znači da i ono što nas kod drugih kultura plaši ili konsternira možda postoji i u našoj kulturi.
Meditiranje je jedna od pojava koje zapažamo kao nešto tuđe, iako ono postoji u svakoj kulturi.
I ne radi se samo o vremenu molitve (jer svaka molitva je vrsta meditiranja), niti o zauzimanju određenog položaja tela, već o brojnim momentima spontanog poniranja u sebe, za koje kažemo: „da se sastavim sa sobom", ili umirivanja strastvenog i zagriženog proživljavanja svakodnevice, za šta se u narodu kaže: „ravno mi sve odavde do...". Jutarnja kafa u samoći, dok čeljad još nije poustajala, predstavlja to „sastavljanje sa sobom" svake domaćice.

Tihovanje - za svakog

Ali, naša vekovima stara praksa isihastičkog tihovanja ima daleko veće sličnosti sa sistemom istočnjačkog meditiranja. Naše tihovanje se od istočnjačkih meditiranja razlikuje manje suštinski, a više formalno, po tome što se kod nas više praktikuje u monaštvu nego kod svetovnih ljudi. A to je prava šteta.
Razume se da bi naši ljudi koji se opredele za unapređenje života i zdravlja kroz duhovno uzdizanje daleko više postigli u svojoj nego u nekoj dalekoj kulturi. Referentni okvir, ceo sistem verovanja, mišljenja i vrednovanja, zasnovan je na kulturnim temeljima, pa tehnikama daleke kulture možemo završiti samo „početne razrede", a u svojoj kulturi nemamo ograničenja u napredovanju.

Tekst „Da li meditirate - ili tihujete?" duhovnog istraživača Davida Dabića (Radovana Karadžića) objavljen je u junskom broju revije „Zdrav život".