Sablja kraljevića Đorđa

Životni put Đorđa Karađorđevića (1887–1972), starijeg sina kralja Petra I, različito je opisivan i tumačen.

Pristalice njegovog brata, kralja Aleksandra, smatrale su da je zbog, blago rečeno, "preke naravi" sa razlogom smešten 1925. godine u azil za umobolne.

Kritičari vladavine prvog jugoslovenskog kralja smatrali su pak da je Đorđe, u narodu prozvan kraljević Đorđe, žrtva spletki i apsolutističke vladavine njegovog brata, koji je nasledio presto pošto je Đorđe, okrivljen za smrt svog posilnog, abdicirao.

I jedni i drugi su, međutim, priznavali Đorđu Karađorđeviću patriotizam i ličnu hrabrost koja je ponekad zaličila i na onu mitsku njegovog "prezimenjaka" Marka ili srbskog vožda po kome je dobio ime.

Francuski novinar, ratni dopisnik pariskog Žurnala, Anri Barbi opisao je u knjizi "Sa srbskom vojskom" kako je princ Đorđe, ličnim herojstvom i žrtvovanjem, preokrenuo tok jedne borbe. Evo tog teksta koji je datiran na 21. septembar 1914. godine:

Stigavši u zoru iz Valjeva princ Đorđe je na konju obišao front bitke privučen žestinom borbe na Mačkovom Kamenu i oko te pozicije.

Iznenada je, sa brda sa kojeg je osmatrao i gde se zaustavio, video kako se srpske linije povijaju. Neprijatelj je već stigao gotovo do visine artiljerijskih baterija. Situacija je izgledala beznadežno.

Na Mačkovom kamenu uoči ranjavanja

Za to vreme, rezervni bataljon se nije pomerao, a bio je sakriven u nekom prevoju terena.

Princ Đorđe nije oklevao nijednu sekundu. Podbovši konja, jurnuo je u galopu i stigao ispred tog bataljona.

– Šta v ... – vi ovde? – podviknuo je on.

– Mi smo u rezervi.

– "Švabe" samo što nam ne uzmu topove a vi ovde sedite prekrštenih ruku!

– Nemamo naređenje.

– Gde je zapovednik?

– Ubijen!

– Za mnom ... Ja ću vam biti zapovednik.

Bataljon je oklevao da prati ovog oficira kojeg većina nije prepoznala. Princ Đorđe je onda izvukao sablju:

– Vojnici! – viknuo je – ja sam princ Đorđe, stariji sin vašeg Kralja! Neka hrabri pođu za mnom! ...

I dalje na konju, on se bacio prema neprijatelju. Bataljon, svi kao jedan, krenuo je trčeći za njim.

Ranjenog princa Đorđa dovoze u Valjevo

Princ Đorđe na konju bio je izvanredna meta i neprijateljski meci bili su usmereni na njega. Za to vreme, trupe koje su videle kako njihova rezerva juri, prestaju da se povlače i, ojačane, ponovo kpećy na neprijatelja koji, sa svoje strane, okleva a potom počinje da se povlači.

Oslobođena artiljerija ponovo otvara vatru i uskoro je izgubljeni teren povraćen.

U poslednjem času, pošto je zahvaljujući svojoj energičnoj intervenciji vratio pobedu u srpske redove, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa.

Trče prema njemu, ali on razuverava one oko sebe koji su se uplašili:

– Ne bojte se ništa – kaže im on – oni mene ne mogu da ubiju! A zatim ... mi smo im uzeli Mačkov Kamen! ... Nek "crknem", ono nije ništa! ... Živela Srbija! ...

Zahvaljujući neverovatnoj sreći, zrno koje ga je pogodilo u slabinu zaobišlo je kičmeni stub, ne oštećujući nijedan osnovni organ.

Ovo je drugi put, od početka rata, da je princ Đorđe ranjen, zapisao je Barbi.