Ivo Andrić u Berlinu

„Jer šta su drugo današnje pobede nego sutrašnji porazi?... Sve je to samo kratak ružan san taj govor o pobedama. Nema poraza ni pobeda nego uvek i svuda, kod poraženih jednako kao i kod pobednika napaćen i ponižen čovek.” (Ivo Andrić, u „Nemirima”) Mrak je već postajao gust te večeri 1. juna 1941. godine u trenutku kada su zaškripale kočnice specijalnog voza koji je ušao u Beogradsku železničku stanicu. Naokolo su se nazirali obrisi ruševina preostalih od aprilskog bombardovanja. Kroz paru koju je......