Na današnji dan

Na današnji dan 16.05. dosili su se sledeći događaji:

• 1989. godine - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski predsednik Deng Xiaoping okončali su 30-godišnji prekid dobrih odnosa svojih dveju zemalja, nakon zvaničnog susreta u Pekingu.
• 1972. godine - U rad je pušten hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap", zajednički graditeljski poduhvat Jugoslavije i Rumunije. Sistem je koštao oko 400 miliona dolara, a elektroprivrede dveju zemalja dobile su 5,6 milijardi kilovat-časova struje godišnje.
• 1941. godine - Poslednji nemački vazdušni napad na Veliku Britaniju. Bombardovan je grad Birmingem.
• 1917. godine - Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih srpskih pesnika, utopio se u Jonskom moru kod Krfa, kada je brod kojim se vraćao u otadžbinu u Prvom svetskom ratu torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis "Književna nedelja". U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega je otišao u Francusku. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutarnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zloslutnosti i dubok lični bol, a pesma "Možda spava" ubraja se u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi čekamo cara".
• 1898. godine - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis "Afrika", drama "Sibinjanke".
• 1898. godine - Rođena je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".
• 1812. godine - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.