Dvostruki standardi – omiljeni instrument Zapada

Namera Krima da postane deo Rusije protivreči normama međunarodnog prava – tako tvrde mnogi političari na Zapadu.

Ipak, kada je 2008. godine Kosovo u jednostranom poretku proglasilo svoj suverenitet, čitav niz evropskih država i SAD smatrali su ovaj korak potpuno zakonitim. Između ostalog, u tome nema ništa neobično, uveravaju eksperti – dvostruki standardi odavno su postali deo politike zapadnih zemalja.

Referendum o pripajanju Krima Ruskoj Federaciji, planira za 16. mart, nezakonit je, pošto njegovo održavanje protivreči kako Ustavu Ukrajine, tako i međunarodnom pravu. Takvo mišljenje je u telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom izrazila kancelar Nemačke Angela Merkel. Ranije o tome da želja Krima da postane deo Rusije protivreči međunarodnim normama, izjavljivali su i drugi zapadni političari, među njima američki lider Barak Obama. Međutim ni SAD, ni Nemačka, ni čitav niz drugih zemalja nisu imali ništa protiv kada je 2008. godine Kosovo u jednostranom poretku proglasilo svoju suverenitet. To govori o tome da se međunarodno pravo u poslednje vreme sve češće tumači na Zapadu onako kako im je zgodnije, uveren je rukovdilac Centra za kompleksna evropka i međunarodna istraživanja fakulteta međunarodne ekonomije i svetske politike Visoke škole ekonomije Timofej Bordačov.

Izuzev toga što Krim planira da pređe pod jurisdikciju druge države, a Kosovo nije prelazilo pod jurisdikciju, na primer Albanije, razlika nema nikakvih. Nažalost, u poslednje vreme međunarodno pravo se interpretira toliko slobodno da ispada da je u pravu onaj koji je jači.

Indikativno je još i to što u slučaju Kosova mnogo pitanja je izazvala ne samo sama ideja proglašenja nezavisnosti ove pokjraine, već i ličnosti ljudi koji su tražili njen suverenitet. Između ostalog analitičari su isticali da Kosovo i Albanija imaju zlu slavu mesta gde cveta crna transplantalogija. Najgore pretpostavke su potvrđene kada je 2010. godine bio objavljen referat člana Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija. U tom dokumentu se tvrdilo da su u nezakonitu trgovinu ljudskim organima umeđani ljudi bliski premijeru Kosova Hašimu Tačiju. Komentariše dekat fakulteta međunarodne ekonomije i politike Visoke škole ekonomije Sergej Karaganov.

- Kosovske Albance su priznali uprkos bilo kakvom međunarodnom pravu. Ali posebno indikativno je bilo to što su kosovski Albanci i njihova država bili predvođeni otvorenim teroristima u kojima su ruke do lakata bile umrljane krvlju.

Ipak 108 država od 193 države članice UN priznalo je Kosovo. A kada se Srbija obratila međunarodnom sudu UN, ova struktura je potvrdila pravnu osnovanost odvajanja Kosova. To je bilo učinjeno pošto u nekim slučajevima pravo nacije na samoopredeljenje dominira nad principom nepovredivosti granica države. U vezi sa tim čudno je tvrditi da želja Krima da se odvoji od Ukrajine protivreči normama međunarodnog prava, tvrdi stručnjak za međunarodno pravo Valerij Vanjin.

- Ona protivreči ovim normama ništa više nego težnja bilo koje nacije da se samoopredeli u situaciji kada na teritoriji države nema vlade koja izražava volju svih naroda u datoj državi. Upravo u tom slučaju, prema normativnim dokumentima UN, nacija ima pravo na samoopredeljenje sve do otcepljenja.

Ali ako je sve to tako, zašto Kosovo može, a Krim ne može? Odgovor je očigledan: u datom slučaju mi imamo posla sa politikom dvostrukih standarda. Komentariše Timofej Bordačov.

- Data politika je najrasprostranjenija, obična i opšteprihvaćena spoljnopolitička praksa SAD i EU. I mi sve to odlično razumemo. Tako da pitanje nije u tome da li naši partneri govore istinu ili ne, već u tome da li možemo nešto tome da suprotstavimo.

Na temu dvostrukih standarda izjasnio se u ponedeljak i MIP RF. Rusija je rezignirana onom anarhijom koja sada vlada u istočnim oblastima Ukrajine zbog dejstava pripadnika takozvanog Desnog sektora uz potpunu popustljivost novih vlasti, kako one seme nazivaju, stoji u izjavi MIP. Stvar je došla do toga da 8. marta u Harkovu dobro opremljeni ljudi u maskama sa vatrenim oružjem otvorili su vatru na mirne demonstrante. Ima ranjenih. Dnjepropetrovska milicija je zadržala 7 ruskih novinara, motivišući to time da su ih interesovali samo pojedini „provokacioni sižei“. Ukrajinske vlasti mimo svih postojećih bilateralnih sporazuma ne puštaju na teritoriju Ukrajine građane RF, faktički postavivši prepreku pograničnoj saradnji.

Čudi stidljivo ćutanje naših zapadnih partnera, pravobranilačkih organizacija, stranih medija. Postavlja se pitanje gde je čuvena objektivnost i privrženost demokratiji? – stoji u izjavi ruskog ministarstva inostranih poslova.

Artem Kobzjev,