Sarin u Siriji pet puta primenio ne zna se ko

Eksperti UN objavili su zaključke referata o primeni oružja za maosvno uništavanje u Siriji. Proučivši postojeće dogaze, oni su utvrdili da su otrovne supstance u poslednjih godinu dana tamo upotrebljene najmanje pet puta. Istina, pri tome eksperti nisu bili ovlašćeni da utvrde ko je upravo od sukobljenih strana upotrebio hemijski arsenal.

Referat koji su pripremili međunarodni eksperti bio je objavljen na sajtu Uprave za pitanja razoružanja UN. U njemu se govori da su stručnjaci proučili 7 saoptšenja o upotrebi hemijskog oružja u Siriji u vreme do marta do avgusta 2013. godine. U pet slučajeva zaista su bili pronađeni dokazi primene otrovne supstance sarin. Pri tome autori referata nisu pokušavali da utvrde koja je od konfrontiranih strana – vladine trupe ili opozicija – koristila oružje za masovno uništavanje. Takav zadatak nije im bio postavljen ne zato što je komplikovan, već iz političkih rzaloga, uveren je glavni urednik lista Vojno-industrijski kurir Mihal Hodarjonok:

- Sa prilično velikim stepenom verovatnoće može se odrediti ko upravo i u kojoj konkretnoj situaciji primenio je hemijsko oružje. To se može shvatiti kada se pogleda koji arsenal je na raspolaganju Bašara Asada. Ako je kod njega hemijsko oružje uglavnom u glavama mlaznih sistema za rafalnu paljbu, u artiljerijskim granatama i avionskim bombama, polazeći od toga lako se može shvatiti da li je Asad primenio hemijsko oružje ili nije. Ali, ako se setimo rimskog pravila Kome je to korisno?, može se govoriti o tome da u toj situaciji povoljnije bi bilo opoziciji da upotrebi hemijsko oružje. Oni sada gube i mešanje drugih država u konflikt bi im bilo od koristi.

Međutim u poslednje vreme odnos zemalja Zapada prema dešavanjima u Siriji primetno je promenjen. Ako su ranije SAD i neke zemlje EU u celini istupale na strani opozicije, sada to više nije tako. Moskva je više puta skretala pažnju stranih partnera na to da prvu violinu u taboru Asadovih protivnika igraju ne pristalice građanskih prava i demokratije, već različiti radikalni islamisti. Sada izgleda da su to shvatili i na Zapadu. Dokaz je nedavno odbijanje SAD i Velike Britanije da isporuče ustanicima neletačku vojnu tehniku. Povod za to je bilo zauzimanje oružanih skladišta umerene grupacije Sirijska oslobodilačka armija od strane radikala iz Islamskog fronta. Situaciju komentariše ekpsert PIR-Centra Aleksandar Čekov:

- U poslednje vreme unutar same sirijske opozicije počinju da se dešavaju konflikti. Tačnije tamo radikalni elementi, islamisti, ratuju sa umerenim delom sirijske opozicije. Zato na Zapadu više ne govore o nekakvom jedinstvu među ustanicima, ne suprotstavljaju Asada i sirijsku opoziciju. Umesto toga, govoreći o pobunjenicima, nazivaju konkretno određene grupacije. Kao drugo, zapadne zemlje su svesne da faktički ona pomoć koju pružaju sirijskoj opoziciji dospeva u ruke islamista. Postepeno Zapad postaje svestan da nastavkom finansiranja Asadovih protivnika jača ne umerene opozicione elemente, već radikalne. A to s asvoje strane dovodi do još većeg produbljavanja konflikta.

Treba dodati da stav Moskve o sirijskom pitanju nailazi na sve više razumevanja kod drugih država. Sa jedne strane danas već malo ko osporava tezu o tome da konflikt u Siriji nema ništa zajedničko sa borbom za demokratiju. Sa druge, odlučnost i doslednost dejstava ruskih diplomata naterali su čak patrone Asadovih protivnika – monarhije Persijskog zaliva – da govore o delovanju Moskve sa poštovanjem. Tako je nedavno nasledni princ Bahrejna šeik Salman ben Hamid al Halifa izjavio da, postigavši odlaganje američkog napada na Siriju, Rusi su dokazali da su pouzdani prijatelji. Pri otme šeik se krajnje prezrivo odazvao o politici Vašingtona u pogledu Bliskog Istoka, podvukavši da je on potpuno lišena dugoročnog planiranja.

Artem Kobzev,