Grofica Ešton će pomoći u pretvaranju južne pokrajine u „dobrog suseda“

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton boravila je u ukrajinskoj prestonici Kijevu gde se svrstala na stranu proevropskih demonstranata, s obzirom da je u znak podrške došla na njihov protest i ukrstila ruke sa tamošnjim liderima opozicije, iako neki od njih pozivaju i na revoluciju protiv demokratski izabrane ukrajinske vlasti.

Nakon takve očigledne naklonjenosti grofice Ešton jednoj strani u sukobu, da li je moguće zamisliti njenu neutralnost i u srbsko-albanskim pregovorima koji se odvijaju pod njenim okriljem, ili je sada svima postalo jasno da briselski razgovori srbskih zvaničnika sa Hašimom Tačijem, koji navodno predstavljaju samo „normalizaciju odnosa sa Kosovom“, zapravo znače utiranje puta potpunoj kosovskoj nezavisnosti?

Dakle, Ketrin Ešton je u Kijevu iskazala svoju impresioniranost rešenošću opozicije da se, kako je rekla, izbori za evropsku perspektivu Ukrajine, a istovremeno je izjavila i da je ožalošćena zbog upotrebe sile protiv mirnih demonstranata. Međutim, u kojoj meri su pomenuti demonstranti u proteklim danima bili mirni, govori činjenica da su prvo povredili više stotina policajaca, zatim su bagerima probijali ograde, a na kraju su i nasilno zauzeli zdanje gradske administracije. A jedan od lidera opozicije, sa kojim je visoka predstavnica Evropske unije prošetala ruku pod ruku, javno je pozivao da se revolucionarnim putem osvoji vlast, za šta se baš i ne može reći da je u skladu sa proklamovanim evropskim vrednostima.

I zato, kada se odmah nakon povratka Ketrin Ešton iz Kijeva, nastave razgovori u Briselu između Dačića i Tačija, teško će biti čak i zamisliti da se oni odvijaju u atmosferi podjednakog razumevanja za interese obe strane, s obzirom na pokazanu pristrasnost Eštonove prema onima čija politička opcija joj je bliža. Uostalom, čak je i politički analitičar Predrag Simić na žalost ispravno ocenio čemu sve to vodi. Naime, on je primetio da evropska odluka da Srbija najkasnije u januaru počne pregovore sa Evropskom unijom ima svoju visoku cenu, i da će u početku ona biti uslovljavana neformalnim, a kasnije i formalnim priznavanjem nezavisnosti Kosova.

A da je evropski put Srbije po svemu sudeći zaista popločan zaokruživanjem kosovske nezavisnosti, govori i najnoviji podatak da su ministru Vulinu već drugi put ove nedelje samouverene prištinske vlasti zabranile ulazak na prostor Kosova i Metohije, što nije naišlo na vidljivo protivljenje zvaničnog Beograda, a pogotovo ne briselske administracije, za koju to izgleda predstavlja normalno ponašanje "jedne suverene i nezavisne države".

Međutim, ni to nije sve. Pre tri dana je na Radio-televiziji Srbije, u glavnoj informativnoj emisiji, u večernjem Dnevniku, naizgled slučajno prikazana karta Balkana, na kojoj je Kosovo iscrtano državnim granicama, odvojeno od Srbije, kao da se radi o susednoj zemlji. Ali to nije ništa neobično. S obzirom da je potpisivanje izjave o „dobrosusedskim odnosima“ između Beograda i Prištine jedan od uslova za dalje evrointegracije Srbije, onda je valjda logično da prvo treba napraviti i nacrtati tog istog suseda. A grofica Ešton je tu da pomogne u pretvaranju južne pokrajine u „dobrog komšiju“.

Ratko Paić,