Svi stanovnici Zemlje će živeti dugo

Moguće je da će uskoro svim stanovnicima naše planete biti obezbeđen dug život. Naučnici su na pragu otkrića koje bi moglo produžiti ljudsku mladost. Postoji nekoliko načina. Neki naučnici pokušavaju da veštački gaje ljudske organe koji bi mogli po potrebi zamenjivati one stare. Neki drugi tragaju za genom starenja.

Kod jednog slepog miša je nedavno otkriven gen koji odgovara za dug život. Ta jedinka ima život deset puta duži od života drugih pripadnika te vrste, priča šef laboratorije za regeneracijsku medicinu Moskovskog fizičko-tehničkog instituta Mihail Batin:

- U stvari postoji preko 100 gena koji se kod različitih životinja povezuju sa dužim životom. U našoj laboratoriji radimo na modelima rada tih gena da bismo dobili taj isti protein koji je zadužen za funkcije vezane za dužinu ljudskog života.

Kad su u pitanju ljudi sa superdugim životima, uzrok njihove vitalnosti nije način života, nego geni, smatra ruski naučnik:

- Naravno da su zdrav način života i dobri životni uslovi odlična okolnost. Ali, kada neko doživi 120-tu, za to odgovaraju isključivo geni i otpornost organizma na stres.

Mihail Batin misli da, kada bi postojao globalni projekat vezan za dužinu života, nalik na projekte kao što je kreiranje nuklearne bombe ili istraživanje svemira, starost bi bila pobeđena već za 20 godina. Ali trenutno ne postoji zadatak te vrste, smatra ruski naučnik:

- To je politički zadatak, da ljudi žive dugo. Bude li političke volje, ljudi će živeti duže. Ali nažalost politički lideri imaju osobine koje su u suprotnosti sa naučnim razvojem. Više se ugledaju na mišljenja običnih ljudi. Produženje ljudskog života je vrlo složen i kompleksan zadatak. Ma koliko to zvučalo paradoksalno, obične ljude to ne zanima. Ubeđen sam da bi 80% ljudi na pitanje da li žele da žive večno odgovorilo sa „Ne“. To pokazuju i ispitivanja koja su rađena u svetu.

Pa ipak, mladost se već danas može privremeno produžiti. Za to je potrebno identifikovati gene svog genoma. Ta procedura košta oko 200 dolara. Analizom ogromnog broja podataka genoma jedne određene osobe može se utvrditi na koji se način u njenom telu odvijaju promene vezane za starenje. U tom slučaju pravilan izbor odgovarajućih tretmana može produžiti ljudski život za nekih 20 godina.

Stanislav Kaljakin,