Misterija hapšenja Karadžića

Radovan Karadžić je tri dana, od petka 18. jula do ponedeljka 21. jula, držan na nepoznatoj lokaciji u Beogradu jer su vlasti Srbije nudile Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Grčkoj da preuzmu bivšeg predsednika RS i objave da su ga uhapsile na svojoj teritoriji?! Tek kada su sve tri zemlje odbile da to učine, objavljeno je da je Karadžić uhapšen i pokrenuta je procedura za njegovo izručenje Haškom tribunalu, piše beogradski nedeljnik „NIN".


Sudija tražio odgovore od šefa BIA

List piše da postoje tri verzije hapšenja Karadžića. Prema prvoj, Radovana je uhapsila BIA, prema drugoj zajedno BIA, „Kobre"?! (jedinica srpske vojske koja obezbeđuje i predsednika Tadića) i dva stranca koji su nadgledali celu operaciju, i, prema poslednjoj, u akciji su učestvovali pripadnici jedne privatne agencije za fizičko obezbeđenje, čiji je vlasnik blizak nekim ljudima iz BIA i američkim diplomatama u Srbiji.

U zvaničnom Izveštaju o prijemu lica u Posebnu pritvorsku jedinicu, navodi se da su 21. jula u 23 sata radnici BIA priveli „lice" Dabić Dragana, koji je potom odveden kod istražnog sudije Milana Dilparića. Tokom noći istražni sudija Dilparić saslušava Karadžića, koji potvrđuje identitet, ali tvrdi i da je uhapšen tri dana ranije, u petak 18. jula, i da je u međuvremenu držan u „nekakvoj sobici". Karadžić kaže da su ga uhapsile osobe za koje ne zna kojoj službi pripadaju.

Verovatno zbog svega ovoga, sudija Dilparić sledećeg dana od direktora BIA Saše Vukadinovića traži da mu, pored ostalog, odgovori na pitanja: ko je priveo Radovana Karadžića, kada je on lišen slobode, da li je pretresan i šta je tom prilikom pronađeno, da li je nešto od njegovih stvari zadržano u Agenciji... Ali i kako je pre privođenja utvrđen njegov identitet, s obzirom na to da je kod sebe imao dokumenta na ime Dragana Dabića.


„Kobre" su isključene

Vukadinović je kratko odgovorio da je Karadžić uhapšen 21. jula i da je tom prilikom obavljen samo lični pretres, ali nije spomenuo laptop i diskete za koje Karadžićevi advokati tvrde da su mu oduzeti. Na pitanje istražnog sudije ko je priveo Karadžića, direktor Vukadinović odbija da odgovori, pravdajući to „mogućom ugroženošću konspirativnosti daljih aktivnosti BIA".

Bivši načelnik BIA Momir Stojanović smatra da je država morala zvanično da saopšti ko je i kada uhapsio nekadašnjeg lidera bosanskih Srba, jer prećutkivanje takvih informacija najpre može da dovede do destabilizacije u zemlji.

- Verujem da je Karadžića uhapsila BIA, a moguće je da su predstavnici nekih stranih službi dali našim agentima podatke o njegovom kretanju. Međutim, ako su stranci učestvovali i u samom hapšenju, onda to predstavlja veliki problem jer strane obaveštajne službe nisu ovlašćene da hapse po Srbiji. A to onda otvara mnogo ozbiljnije pitanje, koliko su naše službe samostalne u radu i da li su i pod kolikim uticajem obaveštajno-bezbednosnih sistema drugih zemalja?! A tek bi bilo neprihvatljivo da su to uradile neke privatne agencije. To je potpuno nezakonito i država bi u tom slučaju mogla da se suoči sa vrlo ozbiljnim problemom. Što se tiče „Kobri", njih bih potpuno isključio - kaže Stojanović.

On ne veruje da je Srbija pokušala da se „otarasi" Karadžića.

- Gotovo sam siguran da je primopredaja dužnosti u BIA bila jedini razlog da ne bude saopšteno da je on uhapšen u petak, već u ponedeljak. Pretpostavljam da se čekalo da BIA preuzme Saša Vukadinović - smatra Stojanović.