Neostvarivi snovi Koreje o atomskoj bombi

Severnokorejsko nuklearno ispitivanje nije izazvalo paniku u Južnoj Koreji, ali je ponovo pospešilo razgovore o potrebi za stvaranjem sopstvenog nuklearnog oružja.
Seul je već pokušavao da napravi bombu 1970-ih godina, ali su tada njihove pokušaje presekli Amerikanci, koji su se plašili „efekta domina“ – početka radova na nuklearnom oružju u Severnoj Koreji, Japanu i na Tajvanu. Ovo bi Istočnu Aziju pretvorilo u jedan od najopasnijih regiona sveta. Sad Vašington zbog istih razloga ne popušta pred molbama Seula da dozvoli Južnoj Koreji da se bavi preradom upotrebljenog goriva nuklearki, jer u ovom procesu može biti dobijena komponenta za atomsku bombu.

Međutim, razgovori o tome da neprekidna nuklearna ispitivanja KNDR zahtevaju adekvatan odgovor, koji može predstavljati upravo stvaranje južnokorejskog nuklearnog oružja, danas se u Seulu čuju sve jače. S tehničke tačke gledišta, realizacija sopstvenih nuklearnih ambicija ne predstavlja nikakav problem za Južnu Koreju. Pošto je visoko razvijena industrijska zemlja, ona je u stanju da stvori sopstveno nuklearno punjenje za nekoliko godina, bez naročitog opterećenja po svoju ekonomiju. Postoje osnove da se smatra da Koreja poseduje naučnike kojima su dobro poznate tehničke tananosti izrade nuklearnog punjenja.

Ipak, na putu pretvaranja Južne Koreje u nuklearnu državu postoje političke prepreke. I ne radi se samo o suprotstavljanju od strane SAD. Mogućnost međunarodnih sankcija prema Južnoj Koreji je mnogo ozbiljnija pretnja nego za KNDR.

Južna Koreja je, za razliku od Severne, demokratska i tržišna zemlja, uključena u svetski sistem ekonomskih veza, koja zavisi od njih. U KNDR vlast može da proizvede nuklearno oružje ne brinući se za posledice, pošto KNDR skoro da ne vodi spoljnu trgovinu, od spoljnog sveta skoro ne zavisi, ako se ne računa zavisnost od kineske pomoći. Međutim, Peking neće prestati da pruža pomoć Pjongjangu bez obzira na sva ispitivanja. Osim toga, u Severnoj Koreji je nasledna diktatura, a njeno rukovodstvo se ne brine previše za materijalno blagostanje stanovništva. Ovo stanovništvo, sa svoje strane, nema ni najmanjih mogućnosti da utiče na politiku rukovodstva.

U Južnoj Koreji je situacija potpuno drugačija. Blagostanje njenih stanovnika zavisi od spoljne trgovine. Zbog toga će uvođenje sankcija protiv RK u slučaju da počne da radi na proizvodnji sopstvenog nuklearnog oružja, predstavljati bolan udarac za južnokorejsku ekonomiju i može dovesti do smanjenja trenutno visokog životnog standarda. Možda i do ozbiljnijeg opadanja nego za vreme krize 1997-98. godine.

Jasno je kako će na to reagovati korejski birači: na prvim izborima će glasati protiv vlade čije su nuklearne ambicije izazvale krizu u zemlji. Možda bi situacija poprimila drugačiji obrt kad bi u južnokorejskom društvu postojala nedvosmislena ubeđenost: nuklearno oružje je neophodno za opstanak zemlje. Međutim, u Koreji nema jedinstvenog mišljenja u vezi s ovim pitanjem i najverovatnije ga neće ni biti.

Želeli bismo da verujemo da južnokorejski političari to dobro razumeju i da neće pustiti emocijama na volju. Dakle, razgovori o nuklearnoj Južnoj Koreji će najverovatnije i ostati samo razgovori. I to je dobro – pre svega za same Koreance.

Andrej Lanjkov,