Konuzin: Rat ’99. nije vođen protiv Miloševića nego protiv srbskog naroda

"Događaji od pre 13 godina ne samo da bude teške uspomene, već i navode na duboko razmišljanje. Izgleda da međunarodna zajednica ipak nije uspela da izvuče odgovarajuće zaključke.

Bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije predstavlja čin agresije protiv suverene države, ignorisanje Povelje UN, opštih principa i normi međunarodnog prava, rezolucija Saveta bezbednosti UN koje se tiču rešavanja kosovskog pitanja. Ovi događaji desili su se u Evropi po prvi put od vremena drugog svetskog rata.

Masovno bombardovanje bilo je demonstracija politike sile, namenjene jačanju pretenzija na uspostavljanje hegemonije u unipolarnom svetu.

Nije vođen rat protiv režima Slobodana Miloševića, kako je tvrdila, a i nastavlja da tvrdi evroatlantska propaganda, već protiv srbskog naroda. Gađani su prevashodno civilni objekti: mostovi, železnički čvorovi, elektrane, električni vodovi, preduzeća, pogoni za preradu nafte. U suštini, zadatak je bio iscrpeti državu, demoralisati Srbe.

Pokazalo se da su posledice agresije veoma teške, nanete rane do danas nisu zalečene.
 

Nenadoknadive su ljudske žrtve, među kojima većinu čine civili.

Privreda zemlje do danas ne može da se oporavi od nanošenja ogromne štete.

Duboku zabrinutost izazivaju statistički podaci koji svedoče o velikom porastu nivoa onkoloških oboljenja u mestima koja su bila izložena udarima municijom sa bojevim glavama od osiromašenog urana.

Vojna akcija, koja se pravdala neophodnošću prekida humanitarne katastrofe, imala je upravo obrnute posledice.

Odlazak albanskih izbeglica sa Kosova u susedne zemlje bio je iskorišćen kao izgovor za bombardovanje. Ali još više izbeglica je napustilo pokrajinu upravo nakon početka masovnog NATO bombardovanja. Više od 200 hiljada Srba, Roma, predstavnika drugih nacionalnosti koji su napustili Kosovo već posle dolaska međunarodnog vojnog kontingenta, nisu se vratili na svoja ognjišta. Međunarodna zajednica jednostavno ih je zaboravila.

Vojna agresija NATO protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije trasirala je put separatizmu Kosova. Nisu slučajno tadašnji pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, a danas visoki funkcioneri samoproglašene kosovske države, javno govorili kako se NATO bori na njihovoj strani. Danas je očigledno da je jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine deo evroatlantskog plana podele Srbije.

Problem Kosova i dan danas ostaje otvoren. Kosovo je postalo poligon za testiranje političkog protivpravnog mešanja u stvari suverenih država uz primenu sile. Primena sile od strane zemalja članica NATO u Libiji, aktuelno mešanje u unutrašnje stvari Sirije, jednostrane sankcije, priprema vojnog upada u ovu državu predstavlja ponavljanje onoga što je pre 13 godina bilo urađeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji."