BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Kad Darinka oca i majku zameni karabinom i kamom

Kad Darinka oca i majku zameni karabinom i kamom
25.05.2019. god.


U rat je 1912. dobrovoljno otišla sa trinaest godina i bila triput ranjavana. Na ratištu se udala i porodila i vratila nakon sedam godina kao pobednica sa ordenjem i činom narednika, ali ostala nepoznata za naraštaje kojima je darovala slobodu. Ovaj kratak tekst biće omaž zaboravljenom četniku Darinki Simić, koja je, prema sopstvenim rečima, oca i majku zamenila karabinom i kamom.


Darinka Stepanović Simić rođena je 1899. godine u Negotinu, gde joj je otac Milenko, vojni činovnik iz Crne Gore, bio u službi. Majka joj je bila Čačanka. Školovala se u Žagubici, Jasiki i Ivanjici. Skamiju je zamenila busijom, a pisaljku revolverom, koji je ranije potajno uzimala od oca, na šta joj je uvek odgovarano pokudom da je to neodgovarajući ženski nakit. U četnike se prijavila među prvima u čačanskom kraju, prilikom dolaska vojvode Voje Tankosića. Zbog odvraćanja roditelja, krišom je morala da pobegne iz doma. Položila je četničku zakletvu i posle mesec dana prebačena u Kumanovo u odred vojvode Vuka Popovića, zatim u Skoplje kao redov u odredu Koste Vojinovića, gde je prošla vojnu i obuku. U srednjovekovnoj srbskoj carskoj prestonici bio je tada i čuveni Gvozdeni puk, u čijem je sastavu bio drugi četnički odred pod komandom Milića Dimitrijevića, a u njemu i žene ratnice – Milunka Savić, Mara Petrović, Sofija Jovanović i dve Engleskinje. Zadatak ovih formacija bio je izviđanje neprijateljskih položaja i, prema potrebi, otvorena borba sa manjim odredima osmanske vojske. U Prvom balkanskom ratu, Dara komita je imala vatreno krštenje na Kozjaku, Vučitrnu i Kajmakčalanu i prvi put bila ranjena, u nogu.

Ozleda je nije zaustavila, pa je u Drugom balkanskom ratu bila na položajima oko Ohrida i Debra, zajedno sa poznatom Milunkom Savić. Nakon kratkotrajnog rata, sa saborcima je boravila u okolini Skoplja.

I u Velikom ratu Darinka se srčano borila, ratujući 1914. na Ubu, Konatici, Rogatici, Višegradu i drugim mestima u Podrinju, sprečavajući nadiranje austrougarskog neprijatelja preko Save i Drine.

Četujući na Kajmakčalanu, upoznala je budućeg supruga Stevana Simića, narednika u njenom odredu, sa kojim će se venčati 1914. na Kajmakčalanu tokom oružanog zatišja. Upriličeno je veselje na kom su uzeli učešće svi četnici, a vojvode su sa gordošću gledale ovaj neobičan brak na bojnom polju. Brak je krunisan rođenjem deteta koje nije imalo sreću da preživi nehumane i teške ratne prilike – umrlo je nakon godinu dana. Dve godine po venčanju, Dara komita je ostala i bez muža i ratnog druga, koji je izgubio život u jednom od brojnih sukoba. Gubitak dragih lica, učinio je Daru još energičnijom i neustrašivijom ratnicom. Nakon proboja Solunskog fronta i nezaustavljivog napretka srpske armije, Darinka se sa svojim četnicima borila protiv neprijateljskih trupa u okolini Prizrena. Iz rata se vratila kući tek 1919. godine, kratko nastanila u Beogradu, još kraće boravila kod svojih u Čačku, da bi se ponovo vratila u prestonicu, gde se pridružila četnicima Koste Pećanca.

Posle rata radila je kao daktilografkinja u Ministarstvu šuma i rudnika, odakle je 1926. godine otpuštena pod obrazloženjem – nekvalifikovana. Ostavši bez posla, počela je da radi kao sluškinja u bogatim beogradskim domaćinstvima. U rodni Čačak se vratila 1935. godine, a novembra 1938. se preselila u Kragujevac, gde je živela kao podstanar. Zaposlila se u tamošnjem Vojno-tehničkom zavodu i na pragu Drugog svetskog rata, poručivala: „Za Kralja i Otacbinu danas sam gotova da poginem pre nego ikad.” Na svoje godine nije gledala kao na prepreku za odbranu domovine. Samouvereno i u borbenom raspoloženju izjavila je: „Dajte mi samo 300 metaka za redenike, a kola sa municijom iza mene, pa ćete videti šta će biti! U četrdeset godina čovek nije star. Zdrava sam i orna, hvala bogu, a to je dovoljno.” Je li uspela da ostvari svoj naum nakon ulaska Jugoslavije u rat 1941. godine ostaje enigma. Baš kao i njena dalja životna sudbina.

Miloš M. Damjanović, Politika





 


  • Izvor
  • Darinka Simić komita, foto: Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »