Zašto posebna divizija ptica grabljivica čuva Kremlj?

Vrane su poznati stanovnici i čuvari Londonske kule. Moskovski Kremlj, najstarija srednjovekovna evropska tvrđava u samom srcu ruske prestonice, istovremeno je i boravište ptica mesoždera na dužnosti. Kako i zašto ove ruske ptice grabljivice čuvaju Kremlj?

„1960-ih je puk koji je čuvao Kremlj imao posebnu diviziju, po imenu 'lovci na vrane'", kaže Kiril Voronjin, glavni ornitolog Kremlja. „Vojnici iz ove jedinice su isterivali vrane sa tavana kremaljskih zgrada, zatvarali otvore i prozore, sprečavajući vrane da se probiju i gnezde na tavanima. Kakva je to borba bila!“

Golubovi, čavke, ali uglavnom vrane, kojih u tolikom broju ima u Moskvi, mogu da budu prava glavobolja za ljude koji održavaju Kremlj. Ptice odnose cveće i semenke iz vrtova Kremlja i prenose bolesti. Još jedan problem je njihov izmet: tornjevi Kremlja imaju komlikovane arhitektonske ukrase, visoke strme kupole prekrivene pločicama, s crvenim zvezdama na vrhu. Čišćenje tih obeležja je veliki posao, lakše je oterati vrane odatle. Zbog toga su 1980-ih sokolovi uvedeni kao čuvari Kremlja. Potpuno prikladno, ptice grabljivice su se s Kremljom i njegovim stanovnicima povezivale od predrevolucionarnih dana. 

„Vreme za rad, ali i sat vremena za zabavu" 

„Omiljeni sokolovi cara Alekseja“, 1889, slika Aleksandra Litovčenka (1835-1890).

Vikipedija

„Mora da postoji vreme za rad, ali će postojati i sat vremena za zabavu", napisao je car Aleksej Prvi 1656. u priručniku koji je osmislio za sokolare na svom dvoru. Rekavši to, mladi car je želeo da naglasi da su za plemića rad i zabava jednako važni. Za Alekseja je sokolarstvo bilo glavni sport. Lov s pticama je bila uobičajena zabava za evropske kraljeve u srednjem veku. U Rusiji je takođe bila popularna od 15. veka. I Ivan Grozni je lovio sa sokolima. 

Car Aleksej je na svoj hobi trošio neverovatnih 120 hiljada rubalja godišnje. Tada je u Moskvi gradnja skromne kuće koštala samo 10 rubalja, dok je neki visoki plemić, koji je posedovao gradove i sela, godišnje mogao da zaradi oko 10 hiljada rubalja na račun poreza, najamnina i trgovine. 

Car je zapošljavao profesionalne sokolare koji su pripadali plemstvu i bili vrlo dobro plaćeni, posedovao je krletke za sokolove i često odlazio u lov u moskovske šume. Svake godine za potrebe cara kupovano je preko 100 novih ptica grabljivica. U Moskvi još uvek postoje dva toponima koji se vezuju za sokole: rejon Sokoljniki, gde se nekada nalazilo najdraže Aleksejevo lovište, i rejon Sokolinaja gora, gde se nalazio jedan od ptičnjaka. Međutim, u to vreme sokoli nisu služili kao čuvari: bili su vrlo skupi i smatrali su se plemićkim poklonom. 

Jastrebovi umesto sokola 

 

Sergej Bobiljev/TASS

U početku su čuvari Kremlja pokušavali da oteraju vrane pomoću prethodno snimljenog zvuka sokola, ali su se, kako kaže ornitolog Voronjin, pernati lešinari ubrzo navikli na te zvuke pa se kao efikasna pokazala samo upotreba pravih ptica. Prvo su se koristili sokolovi, ali su ih uskoro zamenili jastrebovi. 

Kada lovi, soko se penje visoko na nebo, a zatim se obrušava na plen i ubija ga svojim kandžama. Ako promaši, pokušava ponovo. U gradskim uslovima to može da dovede do gubitka ptice, ukoliko soko promaši cilj i zakuca se u zgradu ili tlo, ili ako se izgubi u gradu. Kremlj se nalazi u prometnom i bučnom centru grada, gde buka može da preplaši pticu. Pored toga sokolovi su komplikovani i skupi za držanje u zatočeništvu, dobar soko može da košta i desetine hiljada dolara. 

Danas Kremlj čuvaju jastrebovi, za njih su vrane prirodni plen, dok sokolovi uglavnom love glodare, a ne vrane. Za razliku od sokolova, jastrebovi love tako što se sakriju u krošnji drveta i čekaju da se plen pojavi, nakon čega izuzetno brzo preskoče 20-30 metara, što je prikladnije za ograničeni prostor unutrašnjeg Kremlja. O jastrebovima je jednostavnije brinuti, lakše se naviknu na svoje čuvare i koštaju znatno manje (15-20 hiljada rubalja/140-220 dolara). 

Čerupanje perja vrana danju i noću

 

Ilja Pitaljev/Sputnik

„Kada prilikom obilaska područja Kremlja ugledamo vrane, puštamo svoje jastrebove", kaže Voronjin. „Kada jastreb uhvati vranu, prilazimo mu i nudimo nešto ukusnije, poput mesa prepelice." Vrana može da prenosi bolesti koje su opasne za jastrebove, stoga je važno osigurati da lovac ne jede svoj plen. Zdravlje kremaljskih ptica se redovno prati. One imaju dži-pi-es lokatore pričvršćene za perje na repu i mala zvona na nogama. Ona su tu zbog vrana, one komuniciraju uglavnom pomoću zvuka, pa, kada čuju zvuk zvona, znaju da ovde postoji lovac koji kontroliše područje i zato odlaze. Glavni cilj jastrebova nije lov na vrane, već da ih drže dalje od Kremlja. 

Lovac jastreb se obučava oko šest meseci pre nego što se može proceniti da li je u stanju da lovi. U zarobljeništvu je životni vek jastrebova nešto duži od onoga u divljini, jer se zatočeni jastrebovi redovno hrane, neguju i čuvaju. Jastrebovi obično „rade" između 10 i 15 godina, dok mogu efikasno da love, a zatim odlaze u penziju. Najstarija kremaljska ženka sokola po imenu Alfa je u službi već preko 20 godina. „I ptice se menjaju s godinama", kaže Voronjin. „Alfa ponekad ostaje bez daha, a njenom kljunu potrebna je redovna nega, ali ona ipak hvata vrane. Možda ne zbog brzine, već zahvaljujući svom iskustvu".

Osim jastrebova, Kremlj ima i sovu ušaru. I ona je prirodni neprijatelj vrana, i njeno prisustvo ih plaši, međutim ona lovi i noću, sprečavajući vrane da provode noć u najpoznatijem ruskom kremlju.

Georgij Manajev,
Russia beyond