Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 11.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.12.


O situaciji na frontu

Kijevske snage 35 puta napale teritoriju DNR  - Kijevske snage bez prestanka napadaju Dokučaevsk. Grad se skoro čitav dan nalazi pod artiljerijskom vatrom kijevskih snaga. Tokom napada oštećen je gasovod i 29, kuća a ranjena je i jedna žena civil. Pod vatrom se nalazi i naselje Spartak severno od Donjecka. Ministarstvo odbrane DNR saopštilo je da je tokom prethodnog dana poginuo jedan vojnik DNR dok su dvojica ranjena.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 35 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 14 puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska kao i naselja Donjecki, Kalinovo, Frunze, Lozovoe,Nižnje Lozovoe, i Kalinovka.



Tokom prethodne noći kijevske snage su otvarale vatru na Dokučaevsk i Gorlovku. Od posledica napada u Gorlovki su bez struje ostali autobuska stanica, dva dečija vrtića i bolnica.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.12.

Moguće postepeno smanjenje trgovinskih barijera između Rusije i EU - Ministar za ekonomski razvoj Rusije Maksim Oreškin je na marginama 11. Ministarske konferencije STO održao kratak sastanak sa evropskim komesarom za trgovinu Sesilijom Malmstrom, na kojem je razgovarano o koracima za postepeno smanjivanje međusobnih trgovinskih barijera.

„Održan je kratak sastanak sa komesarom EU za trgovinu Sesilijom Malmstrom. Razgovarali smo o činjenici da treba postepeno krenuti ka smanjenju trgovinskih barijera“, rekao je Oreškin novinarima na marginama konferencije.

Prema rečima ministra, ova pitanja takođe su razmatrana i pre mesec dana na sastanku sa ambasadorom EU u Rusiji Markusom Edererom. „Sa ambasadorom Evropske unije razgovarao sam o tome da ćemo sada pripremati spiskove trgovinskih ograničenja koje imaju obe strane i videćemo kako da krenemo napred kako bi se poboljšala situacija“, istakao je ministar.

Oreškin smatra da će Evropska unija na svojoj listi uključiti embargo na prehrambene proizvode, koji je Rusija uvela 2014. godine. „Na svojoj listi EU će to nesumnjivo navesti. Ali ovde je stav ruske vlade jasan i nema ničeg novog“, dodao je on.

Tranzit gasa preko Ukrajine pao za 23 odsto - 
Tranzit gasa preko Ukrajine pao je za 23 odsto na 200 miliona kubnih metara dnevno zbog havarije u Austriji, izjavio je za Sputnjik savetnik ministra energetike i rudarstva Ukrajine Maksim Beljavski.

„Ukrajina blagovremeno ispunjava zahteve evropskih zemalja-uvoznica i spremna je da poveća obim pumpanja plavog goriva u Evropu nakon prijema odgovarajućeg zahteva“, rekao je Beljavski.

Pritom, uvoz je gasa iz EU stabilan, ističe savetnik ministra: obim isporuke iznosi 32,2 miliona kubnih metara dnevno. Na ukrajinske potrošače incident u Austriji nije uticao.

„Nema nikakvih promena, (ukrajinski potrošači) stabilno primaju gas iz tri izvora: nacionalne proizvodnje (58,1 miliona kubnih metara dnevno), rezervi u skladištima (48,1 miliona kubnih metara dnevno) i uvozom iz Evrope“, precizirao je Beljavski.

Juče se u gasnom centru OMV-a u Baumgartenu dogodila eksplozija. Poginula je jedna osoba, a povređeno 21. Rad gasnog čvorišta potpuno je zaustavljen. Austrijski regulatorni organ za gas „E-Kontrol“ saopštio je da je došlo do prekida tranzita isporuke gasa prema Italiji, Sloveniji i Mađarskoj. Prema rečima predstavnika italijanske gasne kompanije „Snam“, incident se dogodio na delu gasovodne mreže u Austriji kojim upravlja operator „Gas konekt“.

Kosačov: SAD bi trebalo da se usredsrede na implementaciju Minskih sporazuma - SAD bi trebalo da se usredsrede na implementaciju Minskih sporazuma od strane Kijeva, a ne Moskve, izjavio je za RIA Novosti predsedavajući odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov.

„Verovatno bi tada mnogo toga moglo brže da se razreši“, istakao je ruski senator.

On je podsetio na stav Rusije o Krimu i naveo da je pitanje statusa tog poluostrva rešeno.

Ranije je američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio da Vašington želi da se vrati na temu Krima, ali da prioritet ostaje rešenje situacije u Donbasu.

„Želeo bih da budem optimista i u ovoj izjavi vidim spremnost SAD da ’zamrznu‘ svoje tvrdnje u vezi sa Rusijom o Krimu i realno ’investiraju‘ u potragu za rešenjima krize na jugoistoku Ukrajine“, naglasio je Kosačov.

Međutim, prema rečima parlamentarca, zasad nema razloga za optimizam zbog dvosmislenosti Tilersonove izjave i zbog nedostatka napretka u pristupu Sjedinjenih Američkih Država o Krimu u praksi.

„Sankcije, diskriminacija stanovnika poluostrva o viznim i drugim pitanjima, teške represije za svoje i tuđe kompanije zbog saradnje sa ovim entitetom“, objasnio je senator.

"Kijevski režim nalazi u pravoj agoniji" - Namera Ukrajine da istraži izgradnju mosta preko Kerčkog zaliva zajedno sa Bugarskom, Gruzijom, Rumunijom i Turskom, kao i pozivi na nove sankcije, nastavak je antiruske histerije, izjavio je poslanik Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara u intervjuu za RT.

Parlamentarac je naglasio da se građevinski radovi izvode „pre roka“ a sva staranja ukrajinskih vlasti, koja su usmerena na neuspeh projekta, nisu se ovenčala uspehom.

„Ta izjava generalnog tužioca Ukrajine govori da se kijevski režim nalazi u pravoj agoniji“, rekao je Ganžara.

Poslanik je dodao da takve izjave štete imidžu Ukrajine.

„Kijev nastavlja svoju antirusku histeriju, još jednom se u međunarodnoj areni predstavljajući u lošem svetlu. Međutim, mi na to ne obraćamo pažnju“, naglasio je Ganžara.

On je izrazio sumnju u to da li će ukrajinsku inicijativu podržati države crnomorskog regiona. Poslanik je skrenuo pažnju na to da je Turska ranije kritikovala sankcije protiv Rusije.

„Kijevski režim je sam kriv što je doveo sebe u takvu krajnje nepovoljnu situaciju. Umesto da rešava unutrašnje političke i ekonomske nesuglasice, Ukrajina pokušava da našteti našoj zemlji“, zaključio je Ganžara.

Ranije je državni tužilac Ukrajine Jurij Lucenko izjavio da namerava da formira zajedničku istražnu grupu država crnomorskog regiona (Bugarska, Gruzija, Rumunija, Turska i Ukrajina), koja bi se bavila pitanjima mogućih ekoloških narušavanja prilikom izgradnje mosta na Krimu. On je govorio i o mogućnosti uvođenja novih sankcija protiv Rusije zbog tog infrastrukturnog projekta.

Tilerson: SAD ne mogu da prihvate invaziju Rusije na Ukrajinu - SAD žele da se vrate pitanju Krima, ali im je trenutno prioritet rešavanje krize u Donbasu, izjavio je državni sekretar SAD Reks Tilerson, govoreći u Atlantskom savetu u Vašingtonu.

„Vratićemo se pitanju Krima. Znam da je predsednik Putin jasno dao do znanje da se o tome neće razgovarati za pregovaračkim stolom. U nekom trenutku će se to desiti, ali sada treba da zaustavimo nasilje na istoku Ukrajine. Videćemo da li ćemo uspeti to da rešimo“ rekao je Tilerson.

Šef Stejt departmenta je izjavio da SAD ne mogu da prihvate „invaziju“ Rusije na Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, u tom slučaju se ne radi o izboru strane.

„U Siriji je Rusija izabrala da podržava Bašara el Asada. Mi smo odlučili da to ne radimo. Međutim, invazija na drugu državu ne može da se podrži“, smatra Tilerson.

On je dodao da je to bila osnova za uvođenje ozbiljnih sankcija.     

„Sankcije protiv Rusije ostaju na snazi do uspostavljanja teritorijalne celovitosti Ukrajine“, obećao je državni sekretar SAD.

Vlada Ukrajine treba „dosta toga da uradi“ kako bi realizovala Minski sporazum i SAD očekuju od Rusije da utiče na ustanike na istoku Ukrajine da i oni sprovedu taj sporazum, zaključio je Tilerson.

EU namerava da produži sankcije protiv Rusije - EU namerava da produži ekonomske sankcije protiv Rusije, koje ističu u januaru naredne godine, saopštio je za RIA Novosti visokopostavljeni izvor u EU.

Odluka o produžetku sankcija protiv Rusije doneta je na kraju sastanka lidera Francuske i Nemačke o situaciji u Donbasu, naveo je izvor agencije. Prema mišljenju nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Rusija navodno ne realizuje Minski sporazum.

„Očekujemo da će kancelarka Angela Merkel i predsednik Emanuel Makron govoriti o situaciji u vezi sa realizacijom Minskog sporazuma. To će omogućiti da se produže sankcije nakon trostranog samita“, saopštio je neimenovani izvor.

Kijev bi mogao optužiti Poklonsku za "ratne zločine" - Bivšu javnog tužioca Krima i sadašnjeg poslanika Državne dume Rusije Nataliju Poklonsku u Ukrajini su nazvali ratnim zločincem, saopštio je na brifingu tužilac Autonomne Republike Krim Gunduz Mamedov koji se nalazi na čelu strukture koja i dalje postoji u ukrajinskom tužilaštvu bez obzira na ulazak poluostrva u sastav Rusije.

Prema rečima Mamedova, njegov resor uskoro planira da „dâ ocenu“ akcija Poklonske po predmetu zabrane „Medžlisa krimsko-tatarskog naroda“ u Rusiji.

„Imamo predmet o njoj, između ostalog i zabranu Medžlisa. U bliskoj budućnosti ćemo dati ocenu po tom predmetu“, izjavio je on.

Mamedov je dodao da Kijev klasifikuje zabranu organizacije kao „ratni zločin“, ne navevši razloge ta takvu odluku.

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine posle referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Zbog toga je niz zemalja, uključujući i države EU, nametnuo sankcije poluostrvu. Ograničenja podrazumevaju i zabranu ulaganja.

 Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima