Oslobađanje Goe: Kako je SSSR opalio diplomatski šamar NATO-u

 
U decembru 1961. Sovjetski Savez je podržao upad indijske vojske u provincije Goa, Daman i Diu, odnosno proterivanje portugalskih kolonizatora iz Indije, što je izazvalo nezadovoljstvo mnogih zapadnih zemalja. Portugalci su bili prvi kolonizatori Indije i poslednji koji su je napustili. Dok su Britanci proterani iz Indije 1947, protiv portugalske okupacije Goe još skoro 15 godina ništa nije učinjeno. Odlučna operacija indijske vojska je napokon 1961. okončala vladavinu stranaca koja je trajala 450 godina.

Kako je jednom rekao indijski političar Remanohar Parikar, sloboda Goe je odlagana zbog prividne nezainteresovanosti indijskog rukovodstva. Džavaharlal Nehru kao tipični naslednik Gandijeve politike nije preduzimao drastične mere da bi sprečio torture nad stanovništvom Goe.    

Jednom su 1946. godine Portugalci nemilosrdno pretukli grupu indijskih žena koje su organizovale miran marš. Žene su ne samo maltretirane i držane u zatvoru. Portugalci su pretili da će se iživljavati i nad njihovim ćerkama.

1955. portugalska vojska je ubila 20 učesnika još jednog mirnog marša. Nehru je na to reagovao samo blokiranjem enklave. Ali Portugalci su lako prebrodili blokadu, koristeći dobre odnose sa Pakistanom i Šri Lankom.

Prošlo je još 6 godina tokom kojih su se strasti samo usijavale. Nehrua je pre svega brinulo da svet ne promeni mišljenje povodom nenasilnog prilaza Indije rešavanju svih problema. Dok strateški interesi Indije, zaštita života Indijaca i čak čast indijskih žena za njega nisu bili prioritet. Naslednici politike Gandija jednostavno nisu imali pravo da primene silu.

Istovremno portugalski diktator Antonio Salazar je tražio pomoć od SAD, Britanije i drugih zemalja koje su u tome nalazile i svoje interese. Salazar je podsetio Britance da prema dogovoru iz 1899. moraju da pomognu portugalskoj koloniji ukoliko bude napadnuta. Džon Kenedi koji je samo nekoliko meseci ranije pokušao invaziju na Kubu upozoravao je Nehrua da ne sme koristiti vojnu snagu u rešavanju problema Goe.

U novembru 1961, osnaženi odsustvom reakcija Nehrua, vojska Portugala je otvorila vatru na civilne brodove Indije. Na kraju krajeva, 17. decembra indijska vojska je ušla u provincije Goa, Daman i Diu i bila je daleko brojnija i snažnija od Portugalaca.

Reakcija sveta

Zapadne države su u jedan glas napale Indiju. Mnoge zemlje poput Britanije, SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Francuske, Holandije, Španije i Zapadne Nemačke osudile su vojnu intervenciju Indije. Pakistan takođe. Sa druge strane, Indija je dobila podršku Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Kine, arapskih zemalja, Gane, Šri Lanke i Indonezije.

Britanci su bili prvi koji su potegli diplomatske pištolje. 18. decembra sekretar Komonvelta Dankan Sendis je izjavio da Njeno veličanstvo veoma žali zbog odluke indijskih vlasti da rešavaju pitanje vojnim sredstvima umesto diplomatskim. Čisto britansko licemerje! Samo pet godina ranije Britanija i Francuska su izvršile invaziju na Egipat da bi se dočepali Sueckog kanala.

SAD, Velika Britanija, Francuska i Turska su predložile u SB UN rezoluciju koja osuđuje „indijsku invaziju“ i tražile da se vojska Indije povuče na pozicije na kojima je bila do 17. decembra 1961.

Moskva podržava Indiju

Veto Moskve je bio presudan.

Leonid Brežnjev koji se nalazio u zvaničnoj poseti Indiji za vreme krize u provinciji Goa, rekao je 18. decembra u Mumbaju da SSSR celosno podržava želju indijskog naroda da oslobodi Goa, Dan, i Diju od portugalskih kolonizatora.

Brežnjev je savetova Indijcima da ignorišu zapadni revolt jer „to je revolt ljudi koji su navikli da guše borbu za nezavisnost... to su ljudi koji su se obogatili kao kolonizatori pljačkaši“. 

Valerijan Zorin, stalni predstavnik Moskve u UN je rekao da SSSR podržava Indiju u njenoj borbi protiv dominacije kolonizatora. Goa je celosno pod jurisdikcijom Indije, i to se ne može dovoditi u pitanje u SB UN, rekao je Zorin. Ako o nečemu treba diskutovati u UN onda je to portugalsko kršenje deklaracije o garantovanju nezavisnosti kolonijama. „Portugal se ne pridržava i ne želi da se pridržava ove deklaracije i na taj način predstavlja pretnju po bezbednost i stabilnost u različitim delovima sveta“, rekao je sovjetski diplomata.

On je takođe podsetio da ni Britanija ni Amerika ne osuđuju Portugal koji je doveo do izbijanja rata za nezavisnost u Angoli i nisu tražile prekid vatre ili povlačenje portugalske vojske.

Šta je bilo posebno zanimljivo u vezi oslobađanja Goe je to da NATO zemlje nisu mogle da priteknu u pomoć Portugalu u jeku Hladnog rata, kada su veoma ozbiljno doživljavali moto „napad na jednog od nas je napad na sve nas“. Očigledno SAD nisu bile spremne da rizikuju Pitsburgom zbog Portugala.

Rakeš Krišnan Simha,
Russia beyond