Zašto SSSR nije poslao čoveka na Mesec?

Početkom 1960-ih Sovjetski Savez se sa pravom smatrao šampionom u oblasti istraživanja kosmosa. SSSR je uspešno lansirao prvi satelit (Sputnik, 1957. godine) i poslao prvog čoveka u kosmos (Jurij Gagarin u kosmičkoj kapsuli „Vostok 1“, 12. aprila 1961. godine).

SAD su se očajnički trudile da ne zaostanu u toj trci. Američki predsednik Džon F. Kenedi je samo 43 dana nakon Gagarinovog leta objavio da je glavni cilj njegove zemlje da se u toku naredne decenije Amerikanci u pilotiranom kosmičkom brodu spuste na Mesec. Tako je između dveju svetskih supersila počela nova kosmička trka, u kojoj će Vašington pobediti 1969. godine. Zašto su Sovjeti pretrpeli poraz?

Na vlasti je bio haos

Nikita Hruščov, koji je od 1953. do 1954. rukovodio Komunističkom partijom Sovjetskog Saveza, bio je poznat kao impulsivan i nepredvidljiv čovek. Takav je bio i kada je reč o programu leta na Mesec. U razgovoru sa Sergejem Koroljovom, vodećim sovjetskim inženjerom i konstruktorom kosmičkih aparata najzaslužnijim za lansiranje „Sputnika“ i „Vostoka“, Hruščov je rekao da država nema novca za ’Mesečev program’.

Samo godinu dana kasnije (1964) Hruščov je rekao Koroljovu nešto sasvim suprotno: „Nećemo dati Mesec Amerikancima! Uzmite sve resurse koji su vam potrebni!“

Međutim, umesto da uspostave direktnu vezu između vlade i naučnika, sovjetske vlasti su pokrenule istovremeno dva konkurentna konstruktorska programa rakete za let i spuštanje na Mesec. Na čelu jednog programa je bio Koroljov, a drugi je predvodio akademik Valerij Čelomej.

Po mišljenju Alekseja Leonova, astronauta koji je radio sa Koroljovom i prvog čoveka koji je izašao u otvoreni kosmos, takav pristup je bio osuđen na neuspeh. „Rivalstvo između Koroljova i Čelomeja i njihovi vrlo komplikovani odnosi naneli su štetu našoj stvari“, rekao je on 2010. godine za list „Komsomolьskaя pravda“.

Sa njim se slaže Boris Čertok, konstruktor raketa koji je takođe radio sa Koroljovom. On u memoarima pod naslovom „Rakete i ljudi“ piše da je Koroljov zbog kritike konkurenata bio prinuđen da pojednostavi svoj projekat (raketu N-1) i da smanji troškove.

Ispostavilo se da je to bio pogrešan potez. „Mesečev program“ je ubrzo ostao bez ključnih figura. Hruščov je 1964. godine uklonjen sa vlasti, a što je još važnije, Koroljov je umro 1966. „Za nas astronaute to je bilo skoro isto kao smak sveta“, seća se Leonov. Po njegovim rečima, posle Koroljovljeve smrti vlasti su počele da ignorišu „Mesečev program“.

Postojali su i drugi ciljevi

Kao što piše Čertok u svojoj knjizi, tokom 1960-ih je tenzija između SAD i SSSR bila veoma jaka, svet je bio na pragu nuklearnog rata. Posle Gagarinovog uspeha Sovjetski Savez je prednjačio u kosmičkoj trci, ali se ispostavilo da Vašington poseduje 20 puta više oružja. SSSR je bio prinuđen da nešto preduzme po tom pitanju, i zbog toga su sovjetske vlasti izdvajale sve više novca za proizvodnju oružja (i za vreme Hruščova i kasnije), i to na uštrb kosmičkog programa.

Zbog toga je SSSR zaostao za Amerikom po pitanju kosmičkih tehnologija. Američka raketa „Saturn V“, koja je 1969. godine izbacila Apolo 11 u kosmos, mogla je da nosi 140 tona, dok je sovjetska raketa N-1, koju su stvorili Koroljov i njegovi naslednici, imala nosivost samo 75 tona. Pored toga, Amerikanci su kao gorivo koristili tečni vodonik, a on oslobađa daleko više energije nego kerozin koji su koristili Sovjeti.

Nije ni čudo što su sva četiri probna lansiranja sovjetskih raketa bila neuspešna. Što se tiče Amerikanaca, oni su se spustili na Mesec 20. jula 1969. godine. Nil Armstrong i Baz Oldrin su bili prvi ljudi na Mesecu. Kremlj je došao do zaključka da nema nikakvog smisla trošiti novac za „Mesečev program“ kada je Vašington već pobedio u toj trci.

Sa druge strane, kao što Čertok navodi u svojoj knjizi, ta štednja je pomogla Sovjetima da 1980. godine obezbede strateški nuklearni paritet, ali to je neka druga priča, za neku drugu priliku.